Догодило се на данашњи дан - 10. фебруар

1635. - Кардинал Ришеље основао је Француску aкадемију.

1878. - Рођен је српски писац Васа Стајић, истакнути културни и национални радник у Војводини, секретар Матице српске и њен председник, издавач више часописа. Залагао се за сарадњу Срба и Мађара. После неуспелог покушаја окупљања омладине на хуманистичким и рационалистичким основама после I светског рата, повукао се и радио у архивама карловачког и новосадског магистрата. Објавио је више књига архивске грађе из историје Новог Сада и монографије о Светозару Милетићу и Јовану Јовановићу Змају. Умро је 1947. године.

1890. - Рођен је Борис Пастернак, руски књижевник. Писао је песме, новеле и романе. Поезију је почео да пише пре револуције у групи "Центрифуга", блиској футуристима. Није прихватио оријентацију футуриста ка револуционарној ангажованости и затворио се у круг својих интелектуалних преокупација, али су револуционарна збивања ипак продрла у ритам његових стихова. Преводио је Шекспира, Гетеа, Петефија... Главна дела: "Изнад баријера", "Поручник Шмит", "Висока болест", "Детињство Љуверсове"... За роман "Доктор Живаго" добио је 1958. године Нобелову награду.

1891. - На Великој школи у Београду основано је Српско геолошко друштво, једно од најстаријих научних друштава у Србији. Његов духовни творац био је оснивач српске геологије Јован Жујовић.

1892. - Српско (Србско) учено друштво ујединило се са Србском краљевском академијом, претечом Српске краљевске академије, тј. Српске академије наука и уметности. То друштво, настављач традиције Друштва србске словесности, није се одмах ујединило са Краљевско-српском академијом основаном 1886. (од 1887. Србска краљевска академија), настављајући још шест година да ради као самостална институција.

1901. - Умро је бивши српски краљ Милан IV Обреновић, током чије је владавине Србија стекла међународно признање као независна држава. Постао је кнез 1868, после убиства кнеза Михаила Обреновића, и у спољној политици испрва се ослањао на Русију. Под притиском јавног мњења, објавио је 1876. рат Отоманском царству који је 1877. неуспешно окончан. Исте године је, под утицајем Русије, поново заратио с Турцима, овог пута успешно, па је Србија 1878. из рата изашла ојачана, добивши врањски, нишки, пиротски и топлички округ, а у јулу исте године на Белинском конгресу и формално јој је призната независност. Због руске подршке Бугарској и Санстефанског уговора склопљеног у марту 1878. на штету Србије, ослонио се на Аустроугарску, с којом је 1881. закључио тајну конвенцију. Њоме се обавезао да неће радити против аустроугарских интереса у Босни и Херцеговини нити склапати споразуме с трећим земљама без претходног договора са Аустроугарском. Беч је заузврат гарантовао његов останак на престолу и дипломатску помоћ за ширење Србије ка југу, али је нагодба у народу схваћена као издаја националних интереса. Прогласио је 1882. Србију краљевином а себе краљем, а 1883. је у крви угушио Тимочку буну. Кад се Бугарска 1885. ујединила са Источном Румелијом, објавио јој је рат да би заузео део бугарске територије и тако повратио наводно поремећену равнотежу на Балкану. Постао је још непопуларнији после неуспеха у том рату, који је уз то неодлучно и невешто водио, па је 1888. морао да прихвати либерални устав којим је Србија постала парламентарна монархија. Изазвао је незадовољство покушајем да изигра уставне одредбе, 1889. је абдицирао у корист малолетног сина Александра, а 12 година касније умро је у Бечу.

1931. - Њу Делхи постао је главни град Индије. Град је основан почетком XI века и био је под влашћу Енглеске од 1803. до проглашења индијске независности.

1933. - Испоручен је први музички телеграм.

1991. - Литванија је изгласала самосталност, одвајање од СССР.

1993. - Представницима Задужбине краља Петра I Карађорђевића у Опленцу уручена је одлука владе Србије о формирању и обнови тог задужбинског комплекса. Петар I је основао задужбину 1914, али је она декретом режима Јосипа Броза после Другог светског рата угашена одузимањем целокупне имовине Карађорђевића. Задужбина обухвата 163 хектара, с винским подрумом, виноградима и парковима, цркву светог Ђорђа с маузолејом, хотел, болницу и стари Карађорђев град.