У Европу на мала врата

09.08.2010

Око пет милиона грађана Молдавије, Македоније, Србије, Украјине и Турске имају могућност да дођу до пасоша ЕУ путем брзе процедуре стицања држављанства које три земље Уније дају својим етнички повезаним групама или мањинама ван граница, пише у анализи агенција АП.

У анализи се указује да би, као последица посебних услова за добијање пасоша које дају Бугарска, Румунија и Мађарска, око пет милиона "аутсајдера" могло би да буде чланови Уније, и да су то људи углавном из најсиромашнијих европских земаља, које ће још годинама чекати на чланство у ЕУ.

Не постоји свеобухватна процена, наводи АП, о томе колико људи живи ван граница Уније с правом на добијање пасоша неке од земаља ЕУ, али према расположивим подацима наговештава се да политика дељења пасоша може да постане оптерећење за ЕУ, чије тржиште рада се већ смањује и где расте нерасположење према имигрантима.

Чланице ЕУ Румунија и Бугарска већ дају пасоше етнички повезаним групама или мањинама ван својих граница, а Мађарска планира да то уради од јануара.

Те мере се односе на укупно око 4,7 милиона људи у Молдавији, Македонији, Србији, Украјини и Турској. Број је добијен сабирањем броја Молдаваца који говоре румунски, словенског живља у Македонији, Мађара који живе у Србији и Украјини и Турака који су побегли из Бугарске током комунистичке ере. Сви они имају право на држављанство ЕУ по специјалним програмима.

Будимпешта планира да понуди двојно држављанство и пасоше милионима етничких Мађара који живе ван њених граница - међу њима 300.000 у Србији и око 160.000 у Украјини - земљама где је бруто домаћи производ по глави становника 6.000, односно 2.500 долара.

У Молдавији, где две трећине становништва говори румунски, око 120.000 људи сада има румунске пасоше. Влада у Букурешту наводи да је још 800.000 од четири милиона становника те земље поднело захтев за румунски пасош од када је пре осам месеци ступио на снагу закон по коме се даје држављанство Молдавцима који говоре румунски.

Румунија образлаже ову меру тиме да само враћа држављанство људима који су били део земље до 1940, када је данашњу Молдавију припојила Русија.

Око 1,4 милиона словенског живља у Македонији, земљи са бруто домаћим производом по глави становника од 4.500 долара, такође има права да тражи пасош од суседне Бугарске, која сматра да су Македонци Бугари који говоре дијалектом.

Затим има бугарских Турака. Око 300.000 њих побегло је или је протерано осамдесетих година 20. века, за време комунистичке кампање присилне асимилације, наводи АП. Иако већина њих живи у Турској, сви су или већ почели процедуру добијања бугарског пасоша и тиме отворили себи пут у ЕУ, или имају права да то учине, док се Анкара и даље бори с Бриселом око свог ЕУ чланства.

Друге земље ЕУ су обазриве да јавно не критикују политику Румуније и других својих чланица које издају пасоше људима који живе ван њихових граница.

Постоји страх да ће ова подела држављанства привући људе који нису образовани и који ће оптеретити систем.

АП подсећа да десет земаља ЕУ још није у потпуности отворило тржиште рада за Румуне и Бугаре. И мада ће те рестрикције важити најдуже до 2013. године, оне указују на то да су богате земље ЕУ неспремне да се потпуно отворе за своје сиромашне суседе.

Број новодошлих Европљана на "мала врата" могао би да буде још већи ако се узму у обзир и милиони имиграната или њихових потомака који живе у другим сиромашнијим регионима света који такође имају права на држављанство у некој земљи ЕУ, попут Шпаније, Италије или Португала, подсећа агенција.

Шпанија је прошле године усвојила закон по коме потомци Шпанаца који су напустили земљу због политичких или економских тешкоћа током грађанском рата имају права да траже шпанско држављанство.

То је подстакло огроман број захтева за држављанство из латиноамеричих држава. Португал има сличан закон, а већ велики број Италијана који живе ван Италије има држављанство те земље.

"Новине", Торонто