Лошији положај имиграната | 
26.05.2004 |
 Нису потребни статистички подаци да се потврди тврдња да се положај нових имиграната умногоме променио од шездесетих година наовамо; довољно показује и лични или општи утисак. Све се мења, па и став према онима који су тек одскора канадски грађани.
Но, статистика ипак дође као нешто што ће да поткрепи наше сумње или уверења и потврди да су у праву сви који мисле да је све теже пробити се. Они који су у Канаду дошли пре четрдесетак година зарађивали су у својим првим годинама за четвртину више од оних који су овде тек од пре десетак година.
Стручњаци објашњавају да се разлози за то могу наћи у пореклу имиграната, мада се ни други не могу занемарити. Највећи број скорашњих досељеника долази из земаља које не спадају у такозване традиционалне изворе, па им матерњи језик није ни енглески ни француски. Две трећине имиграната из шездесетих година потицале су из северне, западне или јужне Европе, а из Азије тек око 13 одсто.
Деведесетих се слика готово преокренула, па је међу имигрантима преко 50 одсто Азијата, а из "уобичајених земаља" свега 14 одсто. У извештају Статистичке службе наводи се да је до диспаритета дошло и због другачијих социјалних прилика, али и због дискриминације и непознавања језика. Затим, радно искуство стечено на страни, и то не у свим земљама, већ понајпре у источној Европи, Азији и Африци, мање се вреднује, па је и то неумитно утицало на висину примања.
Статистичари су свесни да су новији имигранти у тежем положају него њихови претходници, па препоручују креаторима политике да обавезно другачије, то јест повољније, сагледају ниво образовања усељеника. Напомињу да се критеријуми нису мењали већ 30 година, што нипошто није за похвалу.
Понавља се већ више пута наглашаван став да треба и политиком према усељеницима показати да се на имигранте рачуна као на покретачку снагу развоја канадске привреде.
"Новине", Торонто
|
