Канађани и штедња | 
11.09.2002 |
Институт за породицу Веније из Отаве испитао је колико су Канађани у могућности да безбрижно дочекају пензију.
На основу њихових сазнања, нажалост, нема разлога за оптимизам.
И поред вишегодишњег економског процвата и напретка у земљи, са примањима која су реално расла, становници нису богатији. Како објашњавају стручњаци, на то су утицали кредити, пораст трошкова студирања и ослањање на кредитне картице, тако да се испоставља, рецимо, да домаћинство са просечним примањима има имовину у вредности од 109,200 долара. То, међутим, није допринело да се људи осећају сигурније. Ван свог домаћинства, већина нема готово ништа што би могло да им пружи финансијску сигурност у тешким временима.
На основу статистичких података, установљено је да је богатство концентрисано у релативно малој групи најбогатијих - једна десетина укупног броја становника држи у својим рукама нешто испод половине свега што представља богатство. Бројке као да се поигравају, пошто половина становника поседује свега десет одсто укупног богатства, а ту је и најсиромашнија десетина становника који више дугују него што поседују.
Млади све касније почињу да стичу, тако да се аналитичари из Института питају да ли ће они бити у могућности да довољно уштеде за мирне пензионерске дане.
Један број нешто мало старијих, оних у својим четрдесетим и педесетим годинама, поседује кућу у граду, тако да рачуна да ће, када оде у пензију, моћи да је прода и пресели се у унутрашњост. На тај начин би се осигурали за старост и уклопили у прорачун Статистичке службе, по којој породица мора да обезбеди две трећине дохотка пре пензионисања да би била изнад границе сиромаштва.
"Независне новине", Торонто, Канада
|
