Живот и смрт Милана Јунака | 
19.12.2008 |
 Недавно сам у књижари "Србика" присуствовао једној од најлепших књижевних вечери у последње време. Гост је био Војислав Пејовић, млади аутор из Чикага, који се представио својим првим романом "Живот и смрт Милана Јунака".
Прича, које заправо и нема, јер роман је написан кроз импресије и утиске препуштене читаоцу да их сам прихвати на себи својствен начин, прати главног јунака, који у вихору рата деведесетих година напушта стари крај и одлази у Америку. Тамо ће на крају трагично завршити, наде и очекивања ће се угасити, а добитка заправо и неће бити.
Одмах се уочава ауторово разочарење ратом деведесетих година, у којем је толико људи погинуло, а готово три милиона морало некуд да оде. Неки су отишли из директних, а неки из индиректних разлога.
Зашто? Да ли је тако морало да буде? То су питања која поставља аутор, а и ми сами неретко између себе.
Војислав Пејовић је присталица нечег новог у књижевности. Његово интересовање за Владимира Арсенијевића, вероватно највећег лауреата НИН-ове награде у последње време, те Александра Хемона, сарајевског писца с милионским тиражом у Америци, то понајбоље потврђује.
Посебно интересантан је био разговор с аутором. Војислав Пејовић, млади писац, иначе научни радник на Институту у Чикагу, био је изузетно расположен и сам је иницирао разговор који се одвијао те вечери. Питања су пристизала, а он је спремно проширивао дискусију не одлазећи никада до краја, јер читалац је заправо тај који извлачи поенту.
Био је то истински сурогат праве књижевне вечери каквој дуго нисмо имали прилике да присуствујемо. За то је заслужен пре свега аутор, али и слушаоци који су се спремно укључивали у дискусију.
Божидар Живановић, "Новине", Торонто
|
