Хиљадити број листа "Новине Торонто" | 
29.04.2005 |
 Интервју с Мирком Стокановићем, главним уредником листа Новине Торонто
Много пута сам започињала интервјуе с поводом, разговарајући са многим људима о разним стварима. Овог пута имам посебно задовољство да разговарам са Мирком Стокановићем, човеком са којим сам пре десет година започела нешто што је у том тренутку била велика лудост за мене - правити српске новине и од тога живети. Нисмо знали апсолутно ништа о свему томе, али из неких разлога кренули смо у једну велику авантуру, један изазов, и дошли смо до хиљадитог броја листа "Новине Торонто".
Мирко, за све ове године никада у ствари ниси дао прави одговор на питање зашто си се одлучио да кренеш са "Новинама"?
Догодило се то у чудно време. Године 1992-1995. биле су доста тешке за Србе свуда, па и за нас, новодошле овде. Пали смо директно са Марса у Канаду, необавештени о новом свету у коме треба да живимо. Поред тога, били смо и обележен народ. Овај континент све види црно-бело. Такви су и филмови које праве: добар - лош, криминалац и полицајац и, наравно, та улога је искључиво право америчких глумаца. Нажалост, у новом светском поретку ми смо добили улогу негативаца. Све се то дешавало јер нисмо били обавештени на време. Овде су недостајале једне редовне информативне новине и то је био мој основни разлог.
Шта је за тебе било најтеже свих ових година?
Најтеже је било да нас људи прихвате. Било је много скептицизма и сумње - ко смо и шта смо. Када смо савладали те почетне препреке да нас приме у заједницу, започео је непрестани рад - сваког дана до дубоко у ноћ, без иједног слободног дана. Немам намеру да се жалим, али многи не знају колико времена и рада је потребно да би се правиле новине које иза себе немају редакцију од 50-60 људи. Ја сам тек после десет година боравка у Канади отпутовао први пут за Србију - једноставно, због "Новина" нисам могао никуд да се померим више од два-три дана. Такође ми је тешко падало то што је цео породични ритам живота био поремећен дуги низ година. Ћерка ме је стално запиткивала зашто сам одлучио да радим овакав један посао. Жалила се да нико од родитеља њених другарица не проводи толико времена на послу као њен тата и њена мама. Био сам потребан, а нисам био ту.
Да ли си увек веровао да је ово права ствар и шта те је мотивисало да истрајеш у својој идеји?
Првих година нисам био баш убеђен да су "Новине" потребне. По дефиницији сам рокер, не предајем се лако и идем "до коске", па шта буде. Како је време пролазило, био сам све сигурнији да радимо праву ствар.
Како је радити са Србима, са српском заједницом?
Знаш и сама, није лако са нашима, али без њих је још теже... У то су се уверили многи који су почели да раде само са Канађанима, па су се полако враћали у заједницу. Од нас све почиње а, богами, све и завршава...
По чему сматраш да су ове новине јединствене?
Само зато што их ми радимо, правимо их брзо и конструктивно, без превише филозофирања. Никада нисмо закаснили нити пропустили број, за разлику од других, и свих девет година били смо на продајним местима сваког уторка и сваког петка. Изузетак је кад је у питању државни празник, па већина продајних места не ради - тада ни ми не излазимо.
Неоспорна чињеница коју многи често занемарују јесте то да је ово једини професионални медиј. Шта то у ствари значи?
То значи да радимо само "Новине" и од тога живимо и ми и 20 људи поред нас. Ми не волонтирамо у заједници и немамо друге послове, па да из тих извора финансирамо издавање "Новина". То је основна разлика између нас и свих осталих медија, свих радио-програма и свих штампаних издања у српској заједници, и то у целој Канади. Ми смо једини професионални новинари у Канади.
Такође, сматрам да је велики успех то што смо направили преко 1.000 интервјуа. Пратили смо скоро сва догађања у српској заједници, што није мала ствар. Отићи, сликати, написати... и, да поновим, издати свако издање на време.
Шта би ти променио у српској заједници у Канади?
На првом месту да сви Срби раде само са Србима. Што смо ми лошији од Енглеза, Јевреја или Грка? "Новине Торонто" раде све и само са нашима и није ми јасно зашто то и други не могу. Зашто купују куће, аутомобиле и друге производе и користе услуге Кинеза, Енглеза...? Реченица: "Доста ми је ових наших", максимално ме иритира. Свуда има лоших и добрих људи, то није ствар националне припадности. Ако ниси способан да процениш човека, то је твој проблем. Немој кривити другог, а поготову не Србе.
Где видиш себе за 2000. број?
На једној лепој једрилици на којој је паркиран мотор и са лаптопом преко кога ћу бити у контакту са својим сарадницима.
Драги читаоци, ово је био разговор са нашим драгим главним уредником (који није тако лош - нећемо га засад мењати). Као што видите, сви остајемо са вама, верујем још дуги низ година.
Сви ви знате и осећате то, али ја ћу ипак рећи наглас - да смо се руководили материјалним стварима, одавно би ове новине биле историја. Међутим, из неких и нама необјашњивих разлога, цела ова редакција ради са љубављу и неизмерно великом жељом да се за Србе чује и да остане забележено како су то били добри, радни и истрајни људи.
Ивана Ђорђевић, "Новине Торонто"
|
