Зашто касни Шведско-српски речник? | 
24.12.2002 |
- Убрзали смо рад на Шведско-српском речнику и утврдили смо датум његовог објављивања. Како смо планирали, послови контроле речника од стране језичких стручњака треба да буду завршени почетком априла наредне године. Штампање речника, као и његово објављивање на Интернету, предвиђено је за крај јуна 2003. године - изјавио је Kiros Fre Woldu, који ради у Главној управи за школство (Skolverket) и који је задужен управо за речнике са шведског на језике усељеника у тој земљи.
Бугари и Срби једини су усељеници у Шведској који немају одговарајући речник са шведског на матерњи језик. Кад је реч о усељеницима српског порекла у Шведској, слободно се може рећи да они, практично, никада и нису имали шведско-српски речник. Користили су се старим Шведско-српскохрватским речником, а однедавно се користе и Упоредним речником (Jemforande ordbok) који се појавио у издању D Bokforlag. До постојања заједничке државе било је више верзија речника са заједничког на шведски језик. После распада Југославије, убрзо су објављени речници на хрватском и босанском језику. Са Србима, и језик њихов нашао се у немилости. Међутим, недавним појављивањем Упоредног речника српски језик у Шведској још једном је, најблаже речено, гурнут на периферију.
Зашто? Зашто српска популација у Шведској нема речник са матерњег на језик земље у којој живи? Питање има смисла тим пре што у Шведској живи око 50.000 усељеника српског порекла. Одговор смо потражили и добили у Главној управи за школство. Уз ово што објављујемо као увод у вест, сазнали смо да је до осетног закашњења у публиковању Шведско-српског речника дошло због дужег рада експерата за јужнословенске језике и да се речник тренутно налази код главног рецензента, Љубише Рајића, професора Катедре за славистику Универзитета у Београду.
"Дијаспора", Шведска
|
