"Џез је за мене лимунада..." | 
07.08.2004 |
Краљ ромске песме, Нишлија Шабан Бајрамовић, доживео је овације на недавним концертима у Њујорку, Чикагу и Вашингтону. Тамошњи медији упоредили су га с Френком Синатром и Рејом Чарлсом.
Када је пре Америке прихватио иницијативу Јосипе Лисац да се на његовом концерту, у препуној дворани "Лисински" у Загребу, натпевавају уз песму "Ђелем, ђелем" - дворана је била на ногама и овације су трајале десетак минута. Два загребачка концерта била су, иначе, повод за понуду тамошње групе "Кубизмо" Бајрамовићу да гостује на њиховом најновијем CD-у с песмама "Ђелем, ђелем" и "Гиљам даде".
Волим кубанску и уопште латиноамеричку музику, тај ритам ми лежи и нисам се двоумио око снимања с "Кубизмом". Брзо смо се разумели, прихватили су и неке моје сугестије, да ту буде и мало више салса ритма, и чујем ових дана да те песме сада жаре и пале не само на простору бивше Југославије него и у иностранству - каже Бајрамовић.
Прву сингл-плочу са четири песме снимио је још 1968. године у студију Радио Ниша, уз покојног тон-мајстора Лалета Марковића. Затим је за издавачке куће широм ондашње Југославије снимио око 700 песама, највише за "Дискос". Када му је Карло Метинкос, супруг Јосипе Лисац, предложио да се пресели у Љубљану, одговорио му је: Нека хвала, не могу ја без мог родног Ниша, а ми Цигани иначе волимо слободу. После овација које је доживео у Америци, уз осмех нам је рекао: Џез је лимунада, а блуз - то сам ја!
Снимао сам за многе и многи су покрали моје песме, међу њима и Бреговић и Кустурица. Песма 'Месечина' је моја. Нисам никога тужио за ауторска права, а неки су ми претили телефоном да ћутим и да ми не падне на памет да их тужим. Да сам наплатио све ауторске хонораре и ауторска права, али и да нисам пио и коцкао се једно време баш жестоко - био бих богат човек. Савез композитора ми је, после 15 година, тек недавно уплатио некаквих 49.000 динара.
Али, ја сам ипак и опет богат, после свега што сам доживео и прошао. Шездесет и осма ми је и, хвала Богу, глас ме добро служи, још и срце да га подржи и слушаћете ви још доста Шабана - каже Бајрамовић.
Осамдесетих година имао је операцију полипа на грлу и постојала је могућност да више не "пропева"; ипак, како рече, спасла га је сигурна рука др Драгоја Николића, па је Шабан у сали говорио да га после операције грло служи још боље.
Не стидим се кафана, вашара и свадби, где сам и почео каријеру и где и данас радо певам. Од тога сам и живео, а рекорд је да сам на једној циганској свадби у Белгији за једно вече зарадио 15.000 марака. Било је заиста краљевских свадби на којима сам певао и које су коштале више од милион марака - присећа се Бајрамовић. Подсећа и да је више пута певао за Тита, а каже да га је обожавао и Стане Доланц, који је имао обичај да га хитно позове у Београд и онда поведе да му у возу све до Љубљане Шабан прича масне вицеве.
Опасан је био тај тип, а знао је помало и цигански - каже Бајрамовић за Доланца.
Посебно признање одаје супрузи Милици, својој Мици, која му је изродила четири кћери. Све се поудавале у 14. и 15. година. Три зета живе у иностранству, један у Нишу. Поносан је, каже, и на 12 унучића, шест мушкарчића и исто толико девојчица. Тридесет и пет година моја Мица је уз мене и добро ме је истрпела, свака јој част, само да се сада не уобрази - каже Шабан.
На крају додаје да ову нашу "модерну" народну музику уопште не слуша, али упућује комплименте најновијој генерацији наших забавњака.
Публика се нада да ће га слушати још много година.
"Независне новине", Торонто, Канада
|
