Српски писци на шведском језику | 
19.06.2003 |
 После вишегодишњег истраживања, прикупљени су подаци о српским писцима на шведском језику. Интересовање за ту тему показало је да су шведски слависти врсни познаваоци српске књижевности. То илуструје и чињеница да је шест од десет најзначајнијих прозних дела српских писаца која су публикована у последњих стотину година објављено на шведском језику: "Дервиш и смрт" (Dervischen och doden), "Сеобе" (Vandringar), "Хазарски речник" (Kazarisk uppslagsbok), "Проклета авлија" (Helvetets forgard), "На Дрини ћуприја" (Bron over Drina), "Гробница за Бориса Давидовича" (En grav for Boris Davidovitj).
У мају 2003. године било је више од 50 књига 36 српских писаца на шведском језику. Један број дела Иве Андрића, Миодрага Булатовића, Милована Ђиласа и Данила Киша доживео је више издања. Да интересовање за српску књижевност у Шведској не престаје, говори и податак да је у истом месецу из штампе изашла Тишмина збирка поезије, а у штампу ускоро улази једна од књига Борислава Пекића, који се, у преводу Ђорђа Жарковића, први пут појављује на шведском језику. Реч је о књизи "Одбрана и последњи дани" (En livraddares forsvarstal).
У припреми библиографских података о српским писцима на шведском језику коришћена су два поуздана извора: LIBRIS, који опслужује универзитетске библиотеке у Шведској, те BURK, који опслужује народне и градске библиотеке у тој земљи. Наравно, коришћена је и дневна штампа у Шведској, на чијим страницама су објављиване вести о новим књигама српских аутора на шведском. Тако добијени подаци проконтролисани су у размени писама са славистима који данас живе и раде у Шведској.
Још да забележимо да су се први српски писци први пут појавили на шведском језику далеке 1891. године. Била је то антологија српске приповетке из сеоског живота коју је приредио преводилац Алфред Јенсен и објавио код издавача Ад. Јохансон (Стокхолм). У књизи која носи наслов "Fran Serbien och Montenegro" (Из Србије и Црне Горе) налазе се ове приповетке: "Школска икона" (Helgonbilden i skolan) и "Све ће то народ позлатити" (Allt skall folket forgylla) Лазе Лазаревића, "Крвна освета" (Blodshamden) и "Како се Латинче оженило" (Hur Latinsche gifte sig) Симе Матавуља, "Кумова слама" (Kumens forbannelse) и "Мали Стојан" (Lille Stojan) Јанка Веселиновића, "Крађа и прекрађа звона" (Huru kyrkoklockan blev stulen och aterstulen) Стефана Митрова Љубише.
"Дијаспора", Шведска
|
