Варај ме нежно (II део) | 
17.02.2003 |
 Више и не обраћам пажњу на крупна слова. Носим лупу и проучавам само минијатуре. Толико сам се деформисао да чак и у новинама читам само умрлице, јер су оне дате најситнијим словима и дуго покушавам да докучим шта су хтели да кажу скривеном поруком како ће мистер Смит бити сахрањен у понедељак.
Телемаркетинг је још један феномен који ме обара с ногу. Стварно не знам кроз какав тренинг пролазе људи који то раде, али сам дубоко уверен да им дају живо месо и да их бичују пре уласка у оне мале боксове одакле нас зову и нуде све и свашта не би ли их што више раздражили. Пошто су издресирани до перфекције, за њих једноставно не постоји "не" као одговор. Имају спремљену реченицу за свако ваше изврдавање, ковертирана три потеза унапред којимa ће вас матирати пре него што дођете себи.
Спуштање слушалице не помаже, јер ће вас у наредних сат времена излудети са двадесетак позива; убеђивање да вам није потребна нова long distance компанија која нуди изузетно повољне цене (које се обично дуплирају када добијете први рачун, а све је то објашњено у делу на дну стране, штампано најмањим могућим словима) - потпуно је илузорно, јер ће вас врхунски професионалац час посла убедити да вам је управо то недостајало у животу и ви ћете завршити разговор чудећи се како сте уопште могли да живите без такве погодности. Као једини лек против ове пошасти топло препоручујем најефикасније средство: искључите телефон. То једино помаже. Уосталом, ко вас и зове осим телефонских продаваца магле?
Хоћете да радите од куће, лак, једноставан посао, да будете свој газда и зарађујете стотинак хиљада годишње? Нема проблема. Толико "компанија" нуди своје услуге да просто не знате за коју да се одлучите. Све једна боља од друге, са стажом од преко две године у "бизнису". Рецимо да одаберете склапање неких играчака. За неколико дана добићете од новог послодавца делове и детаљно упутство са рачуном који треба да платите. Како каквим рачуном? Па за те делове. Нисте ваљда мислили да је то бесплатно?
Када даноноћним радом успете да испуните норму од пет хиљада комада на дан и на крају прве недеље пошаљете играчкице тамо где треба, ускоро ће вам стићи одговор да, нажалост, не могу да вас исплате, јер ваш рад не одговара њиховим стандардима. Хоћете да их тужите? Нема проблема, само требало је да прочитате знате већ шта... Па small print - наравно, где лепо пише да фирма задржава право да одреди квалитет производа по сопственом стандарду. Мирише на вам на најобичнију примитивну превару? Можда и јесте, али и то често пролази.
Имате сопствену фирму и већи партнер вас позива да учествујете у обимном пројекту. Велики посао - велика зарада и ви без предаха радите као коњ, запошљавате људе да вам помогну, плаћате их уредно и приводите посао крају. Било је напорно, али исплатило се, смеши вам се велика сума и ви зовете компањона да видите када стиже чек. А онда - мала непријатност од које вас подилазе жмарци. Централа вас обавештава да је број искључен. Седате у кола и јурите до његове фирме на којој већ стоји велики натпис: For Lease. Гледате у велика црвена слова и лепо осећате како вам уши убрзано расту, а из груди излази звук сличан њакању. Паметнији партнер је покупио лову и прогласио банкрот. Хоће ли завршити у затвору? Па нормално да неће, он је само поступио по уиграним правилима овдашњег "бизниса".
Небојша Милосављевић, "Кишобран", Ванкувер
|
