100% kašmir

Žanr: komedija Trajanje: 98 min.

Glavne uloge: Gilles Lellouche, Valerie Lemercier, Marina Fois, Ludovic Berthillot, Louise Blachere, Samatin Pendev
Scenario: Valerie Lemercier
Režija: Valerie Lemercier

100% kašmir

SINOPSIS

Aleksandra ima fantastičnog muža Sirila, fantastičan stan pored reke u Parizu, fantastičnog ljubavnika, fantastičan posao (glavni urednik ELLE magazina). Ukratko, ima sve… osim krajnjeg dodatka – deteta. Uz njenu standardnu dobru sreću, usvajanje će proći bez ikakvih problema. Sedmogodišnji Aleksej će doći iz Rusije u ovaj savršeni dom – ali on nije sladak kao i sve ostalo…

REDITELJKA O FILMU

Rediteljka Lemersijer kaže o filmu: „Film je snimljen prema stvarnom događaju. Američki par je usvojio ruskog dečaka od 7 godina. Vratili su ga avionom za Moskvu, sa ceduljom u džepu na kojoj je pisalo da im ne odgovara. Kada sam čula ovu vest na radiju, bacila sam tekst na kome sam radila i odlučila da od ove užasne priče napravim komediju.“

„Priča je vezana za svet mode jer sam htela da se radnja odvija u sredini u kojoj je izgled veoma važan. Film nema veze s modom, ali taj svet je vrlo kontrolisan. Sve mora da bude lepo, savršeno. Mislim da je to bilo dobro mesto za ovakvu priču. Smestila sam dolazak deteta u okruženje koje je najmanje raspoloženo za prihvat nepoznatih. U stvari, film nije ni o modi niti o usvajanju, već o bračnom paru koji misli da mu je sve dozvoljeno. Htela sam da pokažem koliko je teško postati roditelj, koliko stvari morate da se odreknete da biste u tome uspeli.“

„Siril koji je vezan za majku, sestru, svoju slobodu, kuću koja je kao muzej, Aleksandra koja obožava svog psa, vezana je za posao. Oboje će u isto vreme morati da odbace, do tada njima najvažnije, da bi bili u stanju da prihvate dete. Uz Aleksejevu pomoć će shvatiti da se vole i još važnije, da nije sve na prodaju. Aleksandra pristupa usvajanju kao da je reč o kastingu za modnu reviju. Sve se odvija između sastanaka, ona bez koncentracije gleda „kandidate“. Nisam htela da pokazujem njeno detinjstvo bez majke, niti trenutak kada, posle petog pokušaja vantelesne oplodnje shvata da nije uspela. Naprotiv, htela sam da je prikažem kao superženu, sa super poslom, mužem i ljubavnikom. Sve je super, sem što na toj slici nema deteta.“

„Aleksandra u početku dete i ne vidi. Samim tim, ni gledalac ga skoro ne vidi. Podrazumeva se da smo svi, i gledaoci i ja, na strani deteta. Tek kad ga Aleksandra „ugleda“, tj. shvati da je tu, i gledaoci počinju da ga vide.“ Na pitanje odakle joj ideja da Aleksandra na aerodromu pomišlja da je dete zamenjeno, rediteljka odgovara: „Scena je čista fikcija. Naravno da se za usvajanje dece ne odlazi na aerodrom. Svi znamo da se na to čeka, nekad i više godina. Kako je ovde reč o fikciji, htela sam da pokažem na koji način se roditelji ujedinjuju, da je u stvari moguće da dođe do zamene deteta. Sem toga, pokazala sam da Aleksandra, koja je navikla da može da bira stvari, treba da se suoči sa realnošću.“

„Aleksandra ima i tu smešnu stranu, naročito u sceni kada upada na modnu pistu, tražeći svog sina. Kada ste prava majka, znate svoje prioritete. Ne osvrćete se kad pretrčavate ulicu u potrazi za detetom. Aleksandra ne zna kako je to biti majka, sve što radi je trapavo. Ali, ona nije Kruela, ništa nije proračunato, ona jednostavno to ne ume. Socijalno i intelektualno, ona je ostvarena osoba, ali emotivno je nezrela.“

„Uprkos problemima sa zvukom i veličinom prostora, snimali smo u pravom stanu. Želela sam sve ono što u stanu može da krene po lošem, da pukne cev, da je pod kriv i stolice se ljuljaju. Ništa od toga ne može da se dobije bilo kakvom scenografijom. I imali smo veliku sreću da snimimo pravu reviju visoke mode, Žan-Pol Gotjea. Nema ničeg goreg od falš modela visoke mode. I naravno, nisam želela da Aleksandrino radno mesto bude u izmišljenom časopisu tipa „Pivolin“. Bilo mi je veoma važno da to bude pravi časopis.“

„Da sam htela da napravim čistu komediju, ne bih izabrala ovu priču. Kako sam sa ovom temom mogla da budem cinična ili ležerna? Snimila sam film u kome se sve neprilike dešavaju u trenucima kada ih najmanje očekujete. U životu volim iznenađenja, a to je da dete koje ste usvojili nije baš ono što ste zamišljali.“

Oficijelni sajt:

 

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar