Džobs

Žanr: biografski, drama
Trajanje: 128 min.
Premisa: Istinita priča o vizionaru koji je promenio svet!

Glavne uloge: Ešton Kučer (Ashton Kutcher), Dermot Malroni (Dermot Mulroney), Džoš Gad (Josh Gad), Džems Vuds (James Woods), Lukas Has (Lukas Haas), Metju Modin (Matthew Modine), J. K. Simons (J.K. Simmons)
Scenario: Met Vajtli (Matt Whiteley)
Režija: Džošua Majkl Stern (Joshua Michael Stern)

SINOPSIS
Neverovatna priča o Stivu Džobsu, originalnom inovatoru i revolucionarnom preduzetniku, koji ničemu nije dozvolio da mu stane na put. Film je epska i turbulentna priča o osobi koja je zauvek promenila tehnologiju i ceo svet.
O FILMU
Samo jedna osoba potrebna je da se pokrene revolucija. U filmu koji prati događaje od 1971. do 1991. Ešton Kučer glumi Stiva Džobsa, suosnivača "Epla". To je epska priča o briljantnom i strastvenom preduzetniku čija je jedinstvena vizija pokrenula digitalnu revoluciju koja je zauvek promenila naš način života.
Stiv Džobs odrastao je u radničkoj porodici u Severnoj Kaliforniji. Nakon što je odustao od studiranja na Univerzitetu Rid, osećao se izgubljeno i upustio se u potragu za sopstvenim identitetom. Otputovao je u Indiju i eksperimentisao s drogama poput mnogih iz njegove generacije – a zatim se našao kako radi nezahvalan posao tehničara za proizvođača video-igrica. Nije mogao da podnese rad od devet do pet popodne, pa se uskoro bacio na marketing male matične ploče koju je izmislio njegov prijatelj iz detinjstva – pametni Stiv – Voz Voznijak (Džoš Gad). Koristeći svoje prirodne marketinške sposobnosti i kombinujući ih sa svojim poznavanjem tehnologije, Džobs je uverio vlasnika lokalne prodavnice elektronike da naruči sto jedinica i regrutovao prijatelje da spoje delove u garaži njegovih roditelja – tako se rodila firma "Epl kompjuters"!
Zahvaljujući podršci investitora Majka Markule (Dermota Malronija), Vozov prototip razvijen je u prvi personalni kompjuter na svetu. Pokretan Džobsovom neprestanom potragom za uspehom i prezirom prema statusu kvo, "Epl" je promenio svet kompjutera i naterao divove poput IBM-a da promene svoj način poslovanja. Međutim, postoji i mračna strana Džobsove energije: neverovatan nedostatak saosećanja, zbog čega je iza njega ostalo mnogo napuštenih ljubavi, izdanih prijatelja i razočaranih kolega.
Nakon što je "Epl" postao globalna korporacija, Džobsov perfekcionizam i konfrontacijski stil komunikacije pokazali su se kao uzrok njegove propasti. Njegovo nastojanje na investiranju ogromnih iznosa u nedokazani proizvod po imenu "Makintoš" udaljio je upravu firme, koja ga je naterala da preda kontrolu bivšem direktoru "Pepsija", Džonu Skaliju (Metju Modin). Međutim, bez Džobsove vizije i vođstva, firma se sve više udaljavala od njegovog životnog cilja – da stvara elegantne i intuitivne mašine koje su prirodna ekstenzija svojih korisnika. Više od deset godina kasnije nova uprava odlučila je da je Džobs jedina osoba koja može da povrati sjaj "Eplu". Džobs je ponovo preuzeo kontrolu nad firmom i krenuo putem koji će je pretvoriti u najcenjeniju firmu na svetu tako što će nadgledati stvaranje inovativnih proizvoda koji će promeniti tehnologiju i način na koji živimo – zauvek.
Kad je scenarista i reditelj Džošua Majkl Stern saznao da preduzetnik i izdavač iz Dalasa bez filmskog iskustva planira da producira film o Stivu Džobsu, odmah je bio zaintrigiran. Stern je preko prijatelja čuo da je preduzetnik Mark Halme zatražio od svog talentovanog radnika Meta Vajtlija da napiše scenario o Džobsovom životu i da još traži reditelja. "Neko ko nije deo filmske industrije želeo je da rizikuje u prostoru u kojem nikad nije delovao, i to na način na koji ta industrija ne poznaje. Za mene kao filmskog radnika to je bilo veoma zanimljivo i u duhu Stiva Džobsa."
Sternu je zanimljivija od načina na koji se pripremao film bila njegova tema: "Ono što je Stiv Džobs uradio – izdigao se iz siromašne radničke porodice i u garaži pokrenuo posao sa Stivom Voznijakom koji je u potpunosti promenio način na koji živimo – jeste prava inspirativna priča. Zaista opisuje duh inovacije i fokusiranosti koja je potrebna da bi se postiglo nešto što drugi smatraju nemogućim." Stern je odleteo u Dalas, gde se upoznao s Halmeom, koji mu je objasnio kako ga je na snimanje filma podstakla svetska reakcija na vest da se Džobs povlači s mesta glavnog direktora "Epla" u avgustu 2011. Reakcija javnosti i sve što se dogodilo na dan njegovog povlačenja samo ga je više uverilo da bi Džobsova priča trebalo da bude tema njegovog prvog filma. Pošto nije imao veze u Holivudu, Halme se obratio Vajtliju, vrlo talentovanom članu njegovog kreativnog i marketinškog tima, s molbom da napiše scenario. Takođe je zaposlio tim istraživača koji su pretražili arhive, javne dokumente, članke i intervjue da bi saznali što više detalja o Džobsovom životu i osnivanju "Epla". Vajtli je lično intervjuisao mnoge osobe koje su radile u "Eplu" ili sa Džobsom u drugim firmama.
Naoružan tim detaljnim istraživanjem i podacima, Vajtli je počeo da piše scenario da bi preneo na film tu američku priču o uspehu. Do kraja 2011. napisao je scenario od 250 stranica – što je dva puta duže od uobičajenog filmskog scenarija. Sledećih nekoliko meseci radio je na pretvaranju priče u dva sata dug film koji se koncentriše na ključne trenutke Džobsove karijere i osobe i događaje koji su mu pomogli da postane jedan od najuticajnijih preduzetnika u američkoj istoriji. Vajtli je odlučio da se usmeri na Džobsov život od njegovih dvadesetih do sredine četrdesetih godina, period tokom kojeg se borio s velikim preprekama na putu "Eplovog" uspeha, da bi zatim izgubio kontrolu nad kompanijom i napokon se uspešno vratio u posao. Sterna je scenario podsetio na Šekspira opisom ranih uspeha ambicioznog vođe, njegovog pada, lutanja i zatim iskupljenja. "To je period koji nije svima dobro poznat", rekao je reditelj. "Mnogo ljudi ne shvata kroz šta je sve morao da prođe pre nego što je lansiran prvi "iMac". Uspeo je samo zahvaljujući svojoj odlučnosti."
Jedan od najvećih izazova s kojim su se reditelj i scenarista suočili bilo je predstavljanje portreta čoveka koji je po prirodi bio vrlo enigmatičan. Stern je takođe bio svestan da će se film uprkos Džobsovom statusu preduzetnika pionira i harizmatične ikone svideti publici jedino ako uspeju da ga verno predstave na velikim ekranima. "O kojem god se liku radi, on ili ona moraju da žive i dišu na filmu. Na određeni način sam izbegao taj pritisak da moram da ispričam priču o mitskoj osobi – zato što ćemo ispričati priču o čoveku koji je postigao nešto neverovatno i nadahnjujuće. O nekome ko je uprkos svemu uspeo za ovaj svet da napravi nešto što nikad pre toga nije postojalo. Nešto što je sada postalo deo naše kulture, nešto bez čega ne možemo da zamislimo naše živote. To je priča o Stivu Džobsu."
Najizazovniji deo snimanja bilo kakvog biografskog filma jeste pronalazak pravog glumca koji će odglumiti glavni lik – nekog koji će imati prave karakteristike, glumačku sposobnost i magnetizam, ali i poseban afinitet za tu osobu. Producenti filma "Džobs" pronašli su sve to i više od toga u Eštonu Kučeru. "Kad sam upoznao Eštona, on je već na neki način hodao kao Stiv Džobs," prisetio se Stern. "Fizički veoma nalikuje Džobsu. Odmah sam osetio da se već uživeo u taj lik. Nije se samo pretvarao, već se istinski emocionalno posvetio ulozi. Posle prvog sastanka, znao sam da je on prava osoba za tu ulogu." Sam Kučer je rekao da je bio iznenađen kad je na dan Džobsove smrti shvatio koliko je bio emocionalno povezan s Džobsom : "Kad je Stiv Džobs preminuo, doživeo sam tu bizarnu emocionalnu reakciju, a da nisam znao šta se događa. Zapitao sam se zašto me je to tako pogodilo. Počeo sam da razmišljam na koje sve načine je ta osoba uticala na moj život i potrudio se da saznam sve što sam mogao o njemu. Sve što je Stiv Džobs ikada napravio – napravio je s razlogom. Neki se neće složiti s njegovim razlozima, ali mislim da je on neko koga ćemo jako dugo slaviti."
O REŽISERU
Džošua Majkl Stern (reditelj/producent)
Napisao je scenario i režirao "Swing Vote", u kojem su glumili Kevin Kostner, Stenli Tuči, Denis Hoper, Kelsi Gramer i Pola Paton. To je bio njegov drugi film, a prvi film koji je režirao bio je "Neverwas" s Aronom Ekhartom, Ijanom Makelenom i drugima. Stern je povezan s filmskom industrijom od malena, zahvaljujući svojoj porodici – njegova baka Nensi Grin otkrila je talente poput Marlona Branda i dovela engleske glumce Aleka Ginisa i Džesiku Tendi u Ameriku. Sternov deda, Džuls Grin bio je prvi izvršni producent poznate emisije "The Tonight Show", koju je osmislio zajedno sa Stivom Alenom. Zahvaljujući tome što lako sarađuje s glumcima i što njegova strast prema snimanju filmova inspiriše sve u njegovoj okolini, nedavno je počeo i da producira. Trenutno razvija nekoliko filmskih projekata.
O GLUMCIMA
Ešton Kučer (Stiv Džobs)
Glumac, investitor u tehnologije i producent. Trenutno ima glavnu ulogu u seriji "Two and a Half Men", a probio se ulogom u seriji "Vesele sedamdesete", nakon koje je glumio u nizu filmskih hitova poput "What Happens in Vegas", "The Guardian", "No Strings Attached" i "Dude, Where’s My Car". Jedan je od osnivača kompanije "Katalyst", koja je producirala filmove "No Strings Attached", "Killer", "The Butterfly Effect" i "Guess Who", kao i televizijske hitove "Punk’d" i "Beauty and the Geek". Kučer je osnovao "Thor: Digital Defenders of Children", organizaciju koja se trudi da zaštiti decu od seksualnog iskorišćavanja. "Time Magazine" proglasio ga je 2010. godine jednom od 100 najuticajnijih osoba na svetu.
Oficijelni sajt

Premijera: 11. septembar 2013. godine

Ostavite komentar

Ostavite komentar