Glumac

J. T. 10. mart 2012. 00:00

Žanr: drama, romansa, komedija, nemi, crno-beli
Trajanje: 100 min.
Nagrade: 3 Zlatna globusa, 5 Oskara i 7 nagrada BAFTA

Glavne uloge:	Žan Dižarden (Jean Dujardin), Berenis Bežo (Berenice Bejo), Džon Gudman (John Goodman), Džems Kromvel (James Cromwell), Penelopi En Miler (Penelope Ann Miller), Misi Pajl (Missi Pyle), Malkolm Mekdauel (Malcolm McDowell)
Scenario:	Mišel Azanavisijus (Michel Hazanavicius)
Režija:	Mišel Azanavisijus (Michel Hazanavicius)

SINOPSIS
Holivud, 1927. godine. Džordž Valentin (Žan Dižarden) jedan je od vladara nemog platna, idol prepoznatljiv po tankim brčićima i beloj košulji. Glumio je u egzotičnim pričama punim intrige i hrabrih poteza za studio "Kinograf", koji je vodio veliki mogul Al Zimer (Džon Gudman). Zahvaljujući uspehu, imao je elegantnu vilu i jednako elegantnu suprugu Doris (Penelopi En Miler). Svakog dana ga je do studija vozio odani šofer Klifton (Džems Kromvel), a tamo ga je čekalo mnoštvo postera s njegovim nasmešenim licem. Dok srećno korača kroz mnoštvo obožavalaca i novinara, Džordž je čovek koji se ne razlikuje od svoje spoljašnjosti – zvezde sigurne u sopstvenu budućnost.
Plesačica Pepi Miler (Berenis Bežo) imaće budućnost kakvu sama stvori. Živahna i vedrog duha, zaraznog osmeha i velike lakoće pokreta, odlazi na premijeru Džordžovog filma, a kasnije je statistkinja u njegovom najnovijem filmu. U kratkoj plesnoj sceni njihov ritam je potpuno usklađen, ali nakon završetka snimanja svako se vraća na svoje mesto u piramidi Holivuda.
Holivud uskoro pada pred novom starletom: zvučnim filmom. Džordž ne želi da učestvuje u novoj tehnologiji. "Kinograf" će potpuno odustati od snimanja nemih filmova i Džordž mora da odabere da li će prihvatiti zvuk (kao mlada zvezda u usponu, Pepi Miler) ili će rizikovati odlazak u zaborav.
O FILMU
Film "Glumac" dobio je nagradu za najboljeg glumca na filmskom festivalu u Kanu 2011. godine. Mišel Azanavisijus predstavlja toplu i zabavnu priču o klasičnom američkom filmu. Mešavina komedije, romanse i melodrame primer je forme koju slavi: jedinstveni čar crno-belog nemog filma koji se zasniva na slikama, glumcima i muzici. "Vajnstajn kompani" predstavlja film "Glumac", koji je Mišel Azanavisijus režirao prema svom scenariju. Producent je Tomas Langman. U filmu glume Žan Dižarden, Berenis Bežo, Džon Gudman, Džems Kromvel, Penelopi En Miler, Misi Pajl, Bet Grant, Ed Loter, Džoel Mari, Bitsi Tuloh, Ken Davitan i Malkolm Makdauel.
Film "Glumac" slavi najčarobnije trenutke holivudskog filma i ispunjenje je dugogodišnjeg sna scenariste i reditelja Mišela Azanavisijusa, koji kaže: "Od početka karijere sanjao sam o snimanju nemog filma. Bio je to san, jer kad god bih ga spomenuo, niko me nije shvatao ozbiljno."
Legendarni filmski umetnici kojima se najviše divi započeli su svoje karijere radeći na nemom filmu: Alfred Hičkok, Fric Lang, Džon Ford, Ernst Lubič, Bili Vajlder. Mišel nastavlja: "Reditelj nemog filma mora da se suoči sa svojom odgovornošću. Sve je u slici, u organizaciji signala koje šaljete gledaocima. To je emocionalni bioskop. Priča funkcioniše samo kroz osećanja koje stvorite. Mislio sam da bi to mogao da bude veličanstven izazov."
Godine 2006. Azanavisijus je postigao veliki uspeh svojim drugim filmom "OSS 117: Cairo, Nest of Spies (2006)", u kojem glume Žan Dižarden i Berenis Bežo. Njegov nastavak – "OSS 117: Lost in Rio", snimljen je 2009. godine.
Azanavisijusu je scenarista i dramaturg Žan-Klod Grimber ispričao priču o glumcu iz nemih filmova čiju je karijeru uništila pojava zvuka. Ideja mu se veoma dopala: "Koncentrisao sam se na taj lik i dodao mu mladu starletu, isprepleo im sudbine. Sve se uklopilo, uključujući teme – ponos, slavu, taštinu i ljubav." Redatelj je odgledao filmove iz svih delova sveta i zaključio da kad priča postane nejasna, jer ima previše događaja i likova, gledaoci izgube zanimanje: "Vrlo brzo sam se koncentrisao na poslednjih nekoliko godina ere nemog filma, posebno američkog. Mislim da su tada nastali najbolji filmovi."
Pored toga, pročitao je sve što je mogao o istoriji filma, uključujući memoare i biografije reditelja, producenata i zvezda nemog filma, pregledao fotografije i druge arhivske materijale i slušao muziku iz tog perioda. Inspirirali su ga životi i rad velikih zvezda kao što su Daglas Ferbanks, Džoun Kroford, Glorija Svanson, Džon Gilbert i Greta Garbo. Azanavisijus nastavlja: "Istraživanje je važno, ali ne zbog toga da biste bili strogo realistični – to mi nije bio cilj – nego kao odskočna daska za maštu. Istraživanje je hranilo priču, kontekst i likove. Što više istražite, imaćete više materijala za igru."
Radnja filma "Glumac" odvija se tokom četiri godine, od 1927. do 1931. Njen glavni lik, Džordž Valentin, na vrhuncu je popularnosti. Obožavaoci žude za filmovima skrojenim prema njegovoj zadivljujućoj ličnosti – egzotičnim pričama u kojima umom i stavom pobeđuje zlo. S dolaskom zvuka opire se novotarijama (kao što je to radio i Čaplin) i želi da dokaže da može da bude uspešan i pod svojim uslovima, kao umetnik nemog filma. Iako se radnja odvija pre više od 80 godina, njene okolnosti i snažne emocije i danas su aktuelne. Azanavisijus kaže: "Džordž je ljudsko biće u dobu promena. Svet se neprekidno menja, a neki gledaju u suprotnom smeru dok im neko ne kaže da su deo prošlosti. To vam se može dogoditi na poslu i u ljubavnoj vezi. Taj osećaj svako može da shvati." Međutim, dok je još na vrhuncu slave, Džordž upoznaje energičnu mladu glumicu, Pepi Miler. Međusobno se privlače, ali moraju da savladaju brojne prepreke. To je staromodna vizija ljubavi, sasvim čista i prikladna nemim filmovima. Azanavisijus, koji do filma "Glumac" nije snimio nijedan film van Francuske, bio je uveren da ovaj film treba da snimi u Los Anđelesu, a Langman se složio s njim.
Žan Dižarden i Berenis Bežo tvrde da im je ideja o snimanju nemog filma zvučala kao predivno ludilo. Azanavisijus je pisao uloge baš za njih, uveren da će zablistati u tom formatu: "Žan je dobar u krupnim kadrovima, zahvaljujući izrazima lica, ali i u dugim kadrovima, zahvaljujući govoru tela. Berenis zrači svežinom, pozitivnošću i dobrotom. Džordž Valentin i Pepi Miler su na neki način Žan i Berenis kako ja maštam o njima!"
Dižarden kaže: "Džordž isprva odbija zvuk. Ne postavlja mnoštvo pitanja. Siguran je u sebe, ali nije arogantan. Uveren je u moć šarma i deluje kao da je neprekidno – lice s postera. Međutim, njegova samouverenost polako počinje da puca. Srećom, ima anđela koji ga čuva i, na kraju filma, više nije fotografija, već samo čovek. Svidelo mi se to."
Bežoova je udata za Azanavisijusa i učestvovala je u projektu od početka: "Pepi Miler je lik koji je slučajno nastao. Isprva je bila manje značajna od Džordžovog najboljeg prijatelja – psa. Šalila sam se da čak i pas ima veću ulogu od mene. Ali, kako je Mišel pisao, taj lik je postao jači od ruke kojom je pisan. Pepi mi se odmah svidela. Ništa ne odbija. Prihvata sve što joj se nudi i igra se s tim, uživa u svemu. To je put do uspeha, ali ona nije proračunata. Dobra je osoba i ne zaboravlja odakle je došla. Ali ne zaboravlja ni Džordža."
Džon Gudman je dobio ulogu šefa studija Ala Zimera. Džems Kromvel je Klifton, Džordžov pouzdani šofer i, zapravo, desna ruka. Kromvel je dete filma, otac mu je 30-ih godina bio reditelj, a majka zvezda Demilovih prvih zvučnih filmova. Penelopi En Miler je glumila zvezdu nemog filma, glumicu Ednu Pervajans u filmu "Čaplin", u kojem glumi i Robert Dauni Džunior. U ovom filmu je Doris, Džordžova supruga. Njihov brak je pun napetosti, a ona je ponosna i izuzetno joj je važno da sačuva sliku stabilnog braka. Ipak, još uvek ga voli i još uvek žudi za njegovim obožavanjem, pa zbog toga pati.
Muzika je neophodan deo nemog filma. Naglašava akciju i emocije. Azanavisijus i njegov dugogodišnji saradnik Ludovik Bors (koji je komponovao za sve njegove filmove) preslušavali su legendarne holivudske kompozitore među kojima su Maks Stajner, Frans Vaksman i Bernard Herman, muziku koju je Čaplin komponovao za svoje filmove, kao i kompozitore iz 19. veka. Bors i 80 muzičara Flandrijskog filharmonijskog orkestra snimili su muziku u Briselu.
Snimanje filma "Glumac" počelo je u Los Anđelesu u novembru 2010. godine i trajalo je 35 dana. Šifman kaže: "Sad shvatam zašto su stari studiji bili visoki osam metara. Morao sam da naučim kako da osvetlim tako visoke setove. Koristio sam film u boji od 500 ASA da bih postigao veću ‘zrnastost’ i neobične filtere za difuznu belu i prigušene crne nijanse. Snimali smo 28 sličica u sekundi da bi gledaoci uspeli da "pročitaju" ono što glumci žele da prikažu." Snimanje nemog filma imalo je i dobrodošlu prednost – na setu nije morala da vlada tišina. Glumci su mogli da izgovaraju svoj tekst, Azanavisijus je mogao da im kaže nešto tokom snimanja… I puštao im je muziku znajući da će i ona uticati na glumce i njihovo izvođenje.
Dižarden i Bežoova su morali da uvežbaju i stepovanje. Mesecima su išli na časove, a zatim nedeljama zajedno uvežbavali koreografiju. Dižarden kaže: "Bili smo uzbuđeni jer smo znali da će Mišel izbaciti što je manje moguće. Morali smo da zapamtimo korake i pokrete, ali i da zadržimo izraz, gracioznost i osećanja. Međutim, kad vam je Berenis partnerka, sve je lako. Na kraju svake scene oboje bismo odmah rekli – još jednom!"
Dižarden ima najviše scena sa terijerom zvanom Ugi, koji za sobom takođe ima nekoliko uspešnih filmova: "Bilo je jednostavno – samo sam morao da slušam trenere. Jedino je bilo malo teško po ceo dan nositi komadiće kobasica u džepovima. Bilo je dana kad sam se osećao kao ogromna kobasica."
Ljudi često kažu da film ima "univerzalni jezik" – tog se izraza setila Penelopi En Miler na premijeri filma "Glumac" za vreme Filmskog festivala u Kanu 2011. godine: "Bilo je mnoštvo ljudi sa svih strana sveta, a mnogi ne govore ni francuski ni engleski. Svi su sedeli i gledali film, očarani poput dece."
O REŽISERU
Mišel Azanavisijus (scenarista, reditelj i montažer)
Rođen je 1967. godine u Parizu. Filmografija: "OSS 117: Cairo, Nest of Spies (2006)", u kojem glume Žan Dižarden i Berenis Bežo, "OSS 117: Lost in Rio".
O GLUMCIMA
Žan Dižarden (Džordž Valentin)
Jedna je od najvećih zvezda Francuske, glumac, scenarista i reditelj koji je počeo da glumi u pariskim komičarskim klubovima. Krajem 90-ih je bio jedan od osnivača komičarske trupe "Nous C Nous".
Kasnije je imao glavnu ulogu u hit komediji situacije "Un gars une fille", koja se prikazivala od 1999. do 2003. godine. Dižarden je napisao i scenario za nekoliko epizoda te serije. Godine 2002. snimio je prvu dugometražnu komediju "If I Were A Rich Man", a usledile su "Mariages" (2003) i "Brice De Nice" (2004), za koju je napisao scenario prema originalnom skeču. Glumio je u filmovima "Le Convoyeur" (Nicolas Boukhrief), "OSS 117: Cairo, Nest Of Spies", za koji je bio nominovan za nagradu Cezar i "OSS 117 – Lost In Rio" (oba je režirao Mišel Azanavisijus), "99 Francs" (Jan Kounen), "Counter-Investigation" (Franck Mancuso), "A Man And His Dog" (Francis Huster, glumi Žan-Pol Belmondo), "Lucky Luke" (James Huth, Žan je učestvovao u pisanju scenarija), "The Clink Of Ice" (Bertrand Blier), "Little White Lies" (Guillaume Canet, glumi Marion Kotijar) i "A View Of Love" (Nicole Garcia).
Oficijelni sajt