Milioner s ulice

Žanr: drama, avantura
Trajanje: 120 min.
Nagrade: 8 Oskara, 4 nagrade Zlatni globus i 7 BAFTA nagrada

Glavne uloge:

Dev Patel (Dev Patel), Anil Kapur (Anil Capoor), Irfan Kan (Irrfan Khan), Madur Mital (Madhur Mittal), Frida Pinto (Freida Pinto)

Scenario: Sajmon Bofoj (Simon Beaufoy), Vikas Svarup (Vikas Swarup) – roman
Režija: Deni Bojl (Danny Boyle), Lovlin Tandan (Loveleen Tandan) – Indija

SINOPSIS
Džamal Malik, osamnaestogodišnjak bez roditelja iz sirotinjskog dela Mumbaija, samo je jedno pitanje udaljen od osvajanja vrtoglavih 20 miliona rupija u indijskoj verziji kviza "Želite i da postanete milioner?". Uhapšen pod sumnjom da je varao, ispričaće policiji neverovatnu priču o svom životu na ulicama i o devojci koju je voleo i izgubio. Ali kako je mladić nezainteresovan za novac uopšte dospeo u kviz? I kako to da zna sve odgovore?
O FILMU
Trenutak je istine u studiju gde se snima indijska verzija televizijskog kviza "Želite li da postanete milioner?". Pred utihlom publikom, izložen usijanim reflektorima televizijskog studija, osamnaestogodišnji mladić s ulice, Džamal Malik, suočava se s poslednjim pitanjem – i šansom da osvoji vrtoglavih 20 milona rupija.
Voditelj kviza, Prem Kumar, nema nikakvih simpatija prema ovom takmičaru, potencijalnom instant bogatašu. Pošto se sopstvenim snagama probio s ulice, Premu se ne sviđa mogućnost deljenja svetala pozornice "Milionera", pa odbija da veruje da bi klinac s ulice mogao da zna sve odgovore.
Kada istekne vreme emisije i započne noćna pauza, Prem već ima policiju spremnu izvan studija kako bi uhapsila Džamala, za koga je on siguran da vara. Tokom noćnog ispitivanja policijski inspektor doznaje da je Džamal podjednako zbunjen zbog svog uspeha. Vraćaju se na pitanja, jedno po jedno, a Džamal objašnjava gde je naučio svaki odgovor. Dok to čini, na površinu izlazi neverovatna priča o njegovom mladom životu.
Džamalova priča je priča o modernoj Indiji. Dok je odrastao u sirotinjskom delu Mumbaija, kao dečak je izgubio majku u verskim neredima. Tako se našao u situaciji da mora da se snalazi na ulicama sa svojim starijim bratom Salimom i Latikom, devojkom bez roditelja za koju se isprva brine i u koju se potom, kad odrastu, i zaljubljuje.
Slikovito detinjstvo proživljeno na najsiromašnijim rubovima grada nije okaljalo Džamalovu dobrodušnu prirodu. Ali njegov brat Salim žudi za bogatstvom i moći. Napetost i suparništvo među braćom rastu zajedno s njima, sve dok ih izdaja ne razdvoji, a Džamal izgubi Latiku upravo u trenutku kada shvati da je istinski voli.
Ideja o stvaranju "Milionera sa ulice" rodila se kada je Tesa Ros, glavna osoba za film i dramu na televiziji Kanal 4, primila poziv od Kejt Sinkler, skauta za knjige Film 4 kanala, koja joj je javila da je upravo lektorisala neverovatnu priču. Iako knjiga još nije bila objavljena u trenutku kada joj je Sinklerova ponudila priču, Rosova se odmah odlučila za ekranizaciju.
"U razdoblju između odluke o ekranizaciji i izdavanja same knjige organizovala sam večeru za scenariste, reditelje i producente. Tamo sam razgovarala sa Sajmonom Bofojom, koga poznajem dugo i s kojim sam jako želela da sarađujem, pa sam mu rekla za naš veliki projekat", priseća se Rosova. "Ideja mu se u potpunosti svidela i vrlo brzo se pridružio timu."
Rosova je istakla da, iako je knjiga teško prilagodljiva u scenario, Bofoj ima veštinu i iskustvo da to učini. On je bio uveren da većina zapadnjačkih posetilaca bioskopa nije imala priliku da iskusi stranu Indije opisanu u Svarupovoj knjizi. "To vam je kao grad kad ga ubrzate", kaže Bofoj. "To je Dikensonov London smešten u 21. vek. Brzo se razvija. Siromašni su siromašniji nego ikad. Bogati su bogatiji nego ikad. A između njih u sredini nalazi se masa ljudi koji pokušavaju da se probiju prema gore."
Jednostavna postavka na kojoj se temelji Svarupov roman omogućila je Bofoju da se usmeri na dva ključna elementa prilikom adaptacije priče u scenario. Kao prvo, na bajku o siromahu koji postaje bogataš, gde naš junak nadilazi oromne prepreke da bi dostigao srećan završetak. Drugo je bila izvanredna pozadina na kojoj je priča postavljena. Ali, bilo je mnogo tehničkih teškoća. Pretvaranje knjige u filmski scenario zahteva od scenarista vrlo drugačiji pristup od onog prilikom stvaranja originalnog scenarija. Izazov za Bofoja počivao je u očuvanju duše romana, ali istovremeno i u prenošenju tih likova na veliki ekran.
"Najveći problem pretvaranja knjige u scenario je u tome što je ona u stvari niz priča – 12 kratkih priča", objašnjava Bofoj. "Neke od tih priča nemaju nikakve veze s drugima. Ne postoji glavna priča koja ih objedinjuje. Ne govori o nekome od rođenja i ne vodi nas kroz život te osobe. Knjiga je prilično rastrzana i neke priče su gotovo zasebne male priče koje uopšte ne spominju glavne likove. Puno je drugačije od započinjanja sa sopstvenom idejom i kasnijeg nadograđivanja te iste ideje. U toku prilagođanja imate odgovornost prema knjizi. To vam je kao raspakivanje kofera koji vam je dostavljen, a sadrži gomilu stvari koje u njega stanu ili ne stanu. To nije moj kofer. Tuđi je, ali nekako ga morate pretvoriti u kofer po vlastitoj meri."
Bofoj je pažljivo "plovio" kroz knjigu u potrazi za pričom koja će gledaoce odvesti od tačke A do tačke B. "Moj posao je da povežem ovu priču, da povučem nit koja ide sve do kraja, a istovremeno da mogu da se vratim na priču policijskog ispitivanja i ‘Milionera’. To je bio poseban izazov."
Bofoj veruje da Džamalovo gostovanje na kvizu i potom skakanje na scene iz njegove prošlosti omogućuju zasebnim segmentima da ponude mešavinu žanrova. "Možete pucati u svim smerovima. Malo na romansu, malo na komediju ili malo na gangsterski deo i još uvek nekako to objediniti u jedinstveni ton, što smatram predivnim. To filmu daje veliku raznolikost jer nije ograničen na jedan žanr."
Čim je scenario bio u dovoljno dobrom stanju da ide u ruke reditelju, prvi izbor našeg tima bio je Deni Bojl. "Seli smo i zapitali ko bi bila najbolja osoba na svetu za režiranje ovog materijala i odmah smo pomislili – Deni Bojl!", priseća se Kolson. "Poslali smo mu scenario, on ga je pročitao i rekao: ‘Upadam’. Bilo je toliko jednostavno."
Dolazak ekipe u Indiju ne samo da je imao veliki uticaj na lokalno stanovništvo nego je bio i kulturni šok za tim, koji još nije imao priliku da doživi ludilo i energiju Mumbaija. "Nikada ranije nisam bio u Indiji", kaže Bojl. "Moj otac je bio tamo tokom rata i neprestano mi je pričao o tome, pa sam zato oduvek želeo da dođem. Mislim da je to neverovatno mesto što se tiče ekstrema koje možete da doživite. Ali još važnije, izazovi s kojima se suočavate su jednostavno iznad svega što ste mogli da zamislite."
Bojl veruje da se najveći deo procesa stvaranja filma vrti oko koncepta kontrole, tj. ideje da reditelj i ekipa mogu da utiču na svoju okolinu kako bi ostvarili slikovni i vizuelni izgled potreban da izvrše ono što su isplanirali. Ali u Indiji ta pravila nije bilo moguće primeniti. "U Indiji jednostavno nemate taj nivo kontrole. Ako na tome insistirate, poludećete. Bacićete se s litice u roku od nedelju dana. Jednostavno morate to da prihvate i da čekate šta će se dogoditi. Neki put mislite: ‘Nikad nećemo doći do bilo čega – niti jedne stvari’. I iznenada, u četiri posle podne sve vam se vrati. Mumbai će vam sve vratiti – pod uslovom da mu verujete. Stvari dođu na svoje mesto."
Ekipa je snimala u najvećoj indijskoj sirotinjskoj četvrti – Daraviju, kao i u jednoj od najživljih – Juhuu. Smeštene su u blizini aerodroma zapadno od grada i jasno su vidljive svakome ko dolazi avionom u Mumbai. Broj stanovnika samo na tom području procenjuje se na preko milion. Na širem gradskom području Mumbaija živi 12 miliona ljudi, a porast je toliki da se do 2020. godine očekuje 20 miliona stanovnika. Ekipa je provela dosta vremena snimajući u sirotinjskoj četvrti Daravi i oko potoka Mahim, koga vodom snabdeva divovska vodovodna cev koja prolazi kroz središte sirotinjske četvrti.
Azharudin Mohamed Ismail, koji glumi malog Salima, i Rubina Ali, koja glumi malu Latiku, odabrani su na kastingu dece iz sirotinjskih četvrti. Nakon toga produkcija im je omogućila školovanje. Bojl kaže: "Uspeli smo da ih upišemo u škole i nadamo se da će tamo ostati do svoje šesnaeste godine. Poslednji put kada sam bio tamo, već su savladali osnove engleskog jezika. Rubina je sa mnom razgovarala na engleskom, što je neverovatno, a Aza je vrlo talentovan za crtanje."
Bojlove poteškoće u potrazi za odraslim Džamalom bile su ponajviše povezane s izgledom. Iako je kasting održavan u Mumbaiju, Kalkuti, Delhiju i Čenaiju, tim je zaključio da je većina kandidata ili prestara za ulogu ili začuđujuće neprikladno građena za nju. Bojl se priseća: "Nisam mogao da pronađem nikoga dovoljno mladog za tu ulogu. A mladići u Mumbaiju, zbog takve kulture, imaju tendenciju da budu vrlo dobro građeni. Često su u teretani jer se to od njih očekuje. Ako se nadaju ikakvom uspehu u filmskoj industriji, treba im takav fizički izgled, a meni takav izgled upravo ne treba. Hteo sam samo običnog dečka. Nisam hteo nekoga ko izgleda kao heroj."
Ali nije Bojl bio taj koji je na kraju pronašao Deva Patela, već je to bila njegova kćerka. "Kejtlin je veliki obožavalac serije Skins. Svojoj majci, koja je radila kasting za film u Londonu, rekla je: "Trebalo bi da mu kažeš da vidi Deva Patela." Bojl je rekao: "Nisam uopšte razmišljao o Devu. Malo sam gledao Skinse. I svidela mi se serija, ali čim je to rekla, pomislio sam: ‘Da’".
Patel je bio jedan od retkih koji je dobio ulogu na londonskom kastingu. Većina glumaca je iz Mumbaija. "Smatrali smo da Dev ima neku auru ribe na suvom", kaže Kolson. "Vrlo je simpatičan i izuzetno saosećajan. A mi nismo hteli nekog mišićavog ‘gorilu’. Lik Džamala u sebi nosi nevinost i veliki optimizam. On je neko ko nikada ne gubi svoju dobrotu uprkos brojnim nedelima koja su mu počinjena. On je lik koji zaista nikada ne gubi svoju nevinost, uprkos svemu što mu se dogodi."
Kada je Bojl otkrio Madura Mitala i uzeo ga za ulogu Salima, došlo je do promene u razmišljanjima o rasponima godina. Prvobitno je Mital trebalo da glumi srednjeg Salima, ali Bojl je smatrao da poseduje zrelost da glumi starijeg Salima. Nakon šest audicija, Mital je izabran kao Salim, ali nakon ozbiljne saobraćajne nesreće javili su se strahovi da Mital možda neće moći da preuzme ulogu. Nezgoda na biciklu u kojoj je učestvovao vozač rikše ostavila je Mitalu veliki ožiljak na bradi. "Zabio se u mene i ja sam pao. Dobio sam 12 šavova. Pomogli su mi da se uživim u svoj lik", nasmejao se. "Salim bi trebalo da bude neki grubijan, tako da su šavovi u stvari pomogli."
Kako je Latika objekt ljubavnog interesa, a istovremeno na ekranu deli vrlo malo vremena s Džamalom, značilo je da tim mora da pronađe nekoga koga Bofoj opisuje kao "osobu za kojom bi prepuzao celi svet". Za Fridu Pinto, glumicu koju je Deni odabrao za ulogu Latike, Bofoj je rekao: "Ona poseduje neverovatnu lepotu i neku tužnu auru koja nam je jako bila potrebna za ovu ulogu."
O REŽISERU
Deni Bojl (reditelj)
Kao jedan od najboljih britanskih reditelja, Deni Bojl je svoje ime stavio na široku lepezu od kritike hvaljenih i komercijalno uspešnih filmova: "Malo ubistvo među prijateljima", "Trejnspoting", "Sasvim neobičan život", "Plaža", "28 dana kasnije", "Milioni" i "Sunce". "Milioner s ulice" je njegov osmi film za međunarodno tržište.
O SCENARISTI
Sajmon Bofoj (scenarista)
Napisao je scenarije za filmove "Do gole kože", "Among giants", "The darkest light", "Yasmin" i "This is not a love song". Tokom snimanja završio je svoj poslednji scenario, dvodelni triler "Burn up", koji se vrti oko politike uskraćivanja nafte i klimatskih promena. Nakon adaptacije romana "Q and A" ("Milioner sa ulice"), Sajmon upravo radi na adaptaciji romana "The Raw Shark Texts" za Film 4.
O GLUMCIMA
Dev Patel (Džamal)
Odabran je među stotinama drugih kandidata za ulogu Anvara u kultnoj seriji Skins televizijske kuće Kanal 4, čija je druga sezona upravo završila s prikazivanjem. Nakon toga, odabran je za glavnu ulogu u ovom filmu, što je tek druga njegova uloga. Nedavno je imao gostujuću ulogu u televizijskoj drami "Mr Eleven", koju je režirao Pol Gej.
Anil Kapur (Prem)
Kao jedan od najraznovrsnijih i najuspešnijih glumaca indijskih filmova, Anil Kapur zabavlja gledaoce već preko 25 godina. Njegova dinamičnost, profesionalizam i talenat postavili su kriterijume za mlade i nadolazeće talente. Tokom karijere glumio je u preko stotinu indijskih filmova i osvojio nebrojene nagrade.
Irfan Kan (inspektor)
Najčešće je glumio u televizijskim produkcijama, a najveći trag ostavio je u telenovelama i istorijskim serijama. Asif Kapadija ga je odabrao za vodeću ulogu u filmu "The warrior" iz 2001. godine, koji je prikazan na nekoliko velikih svetskih filmskih festivala.
Madur Mital (Salim)
Godine 1997. Madur je pobedio na jednom indijskom rijaliti šouu, što ga je gurnulo i u filmske vode. Kao dete glumio je u poznatim indijskim filmovima "One two ka four" i "Kahin na ho jaaye", a kasnije smo mogli da ga vidimo i u filmu "Say salaam India".
Frida Pinto (Latika)
Televizijsku karijeru započela iz modnih voda. Prvo se pojavila u nekoliko televizijskih emisija, a potom je postala domaćin putopisne serije "Full Circle", za koju je uspešno snimila 52 epizode. Uloga Latike u ovom filmu je njena prva uloga u celovečernjem filmu.
Oficijelni sajt

Premijera: 13. april 2009. godine u Centru "Sava" u 20.30 časova

One Comment

Ostavite komentar