Pored mene

Žanr: drama
Trajanje: 95 min.
Nagrade: Zlatna arena na Pulskom filmskom festivalu

Glavne uloge: Hristina Popović, Mirjana Karanović, Dragan Mićanović, Nikola Glišić, Milica Majkić, Matea Milosavljević, Katarina Pešić, Rastko Vujisić, Marko Panajotović, Milivoje Miša Stanimirović, Darko Ivić, Jovan Zdravković, Nikola Dragutinović, Uroš Novović, Alek Surtov, Slaven Došlo, Jelena Puzić, Andrej Pipović, Gorica Regodić, Vibor Kreković, Jelena Kesić, Milica Petrović, Anđelko Beroš

Scenario: Stevan Filipović, Milena Bogavac

Režija: Stevan Filipović
Pored mene

SINOPSIS

Olji (Hristina Popović) nije bilo dovoljno da samo predaje istoriju. Želela je da menja svet. Da to ne ide tako lako, shvatiće kad otkrije da je neko od njenih učenika odgovoran za napad na nju, koji je snimnjen i postavljen na internet. S obzirom na to da niko iz odeljenja ne želi da prizna i preuzme odgovornost, Olja se odlučuje na radikalne mere. I tako, umesto planiranog odlaska na ekskurziju, učenici iz IV-3 ostaju zaključani u školi – bez mobilnih telefona i interneta. Od tog trenutka, sve grupe u razredu, od sportista i navijača, preko fenserki i hipstera, do štrebera i gotičarki, prvi put moraju da rade zajedno u pokušaju da nađu rešenje.

Neki od njih su u panici, poput odlikašice Sofije (Jelena Puzić), košarkaš Strahinja (Nikola Glišić) pokušava da zavede red, njegova devojka Jelena (Milica Majkić) i drugarice ne mogu da prežale otkazanu ekskurziju, a školski diler Tadija (Darko Ivić) i ekipa imaju i većih problema. S druge strane, Lazar (Slaven Došlo) i Isidora (Gorica Regodić) u toj noći vide priliku za žurku koja će da protrese temelje škole. Nove ljubavi, stara neprijateljstva i duboko čuvane tajne isplivaće na površinu, u noći koja će promeniti sve, a Oljini učenici će prvi put biti u situaciji da vide osobe pored sebe nekim drugim očima. Do kraja večeri, možda će neko i pronaći odgovor na temu sastava koji im je razredna zadala – “Ljubav“.

O FILMU

Kada je reditelj Stevan Filipović („Šišanje“,“ Šejtanov ratnik“) počeo da radi sa mladim glumcima u klasi Mirjane Karanović, počeo je i da mašta o filmu o edukaciji, o tome šta se dešava sa entuzijastima u našem obrazovnom sistemu, posebno posle digitalne revolucije. Tako se rodio lik profesorke Olje. Njen lik Stevan je u startu pisao za Hristinu Popović, inače svoju školsku drugaricu (išli su zajedno u osnovnu školu na Voždovcu), sa kojom do tada nije profesionalno sarađivao. Što se tiče zapleta filma, ideja o tome da se klincima oduzmu mobilni telefoni i ukine internet (makar na jednu noć!) pala je verovatno na pamet svakome ko je ikad radio u prosveti, pa tako i reditelju filma “Pored mene”.

“Bilo je mnogo izmena, ne samo u toku snimanja već i u montaži. To je karakteristično za sve filmove koje sam dosad radio. Volim da ostavim stvari otvorene i da dopustim da neke ideje rastu i razvijaju se. S druge strane, u ovakvom filmu je, da bi uopšte mogao da se snimi, bila neophodna izuzetno temeljna priprema, tako da smo imali unapred skriptovane sve dijaloge, čak i za sporedne likove, napisane neke razgovore koji idu u pozadini, paralelno sa ‘glavnim’ tokom, itd.” – objašnjava reditelj filma.

Dalje stvaranje filma je išlo lako. Stevan je skicirao likove prema svojim studentima, onda se u rad na scenariju umešala Milena Bogavac, koja je imala izuzetno zanimljiv radni proces na predstavi „Muškarčine“. Specifičnosti stvaranja ovog filma jesu organizovane radionice iz oblasti ravnopravnosti ljudskih prava, koje su naši mladi glumci pohađali u trajanju od nekoliko meseci pre početka snimanja. “Radionica u Vojvođanskom omladinskom centru u organizaciji E8 pomogla nam je da se otvorimo, mislim i na glumce i na nas iza kamere, i da učimo kroz razgovor i igru, analiziranje filmova i slično”, istakao je reditelj Filipović. On je inspiraciju za film „Pored mene“ našao i u kultnom hitu iz osamdesetih godina „Breakfast Club“, pa zbog toga i imamo mali omaž tom filmu u jednoj sceni.

Producent filma Branislav Jević (produkcijska kuća „Hypnopolis“) otkriva nam kako su tekle pripreme i stvaranje filma „Pored mene“, “Steva i Jasna Nikolić, moja najbliža saradnica na filmu, koja je zajedno sa mnom izvršni producent filma, došli su kod mene sa idejom da se jedna studentska vežba, koju je inicirala Mira Karanović, a koju je Steva malo po malo razvijao i razvijao – pretvori u filmski projekat. Steva mi je ispričao ideju u globalu, odmah mi se jako dopala i odmah sam je prihvatio. Zatim je krenuo ozbiljan rad na scenariju, u koji je Stevan još ranije uključio i Minju Bogavac. Paralelno s tim, napravili smo i probno snimanje, gde je mnogo toga eksperimentalno izvedeno, i to veoma uspešno. Sve je poteklo od projekta započetog na Akademiji umetnosti, što je, uz ogroman doprinos Mire Karanović, dovelo do sjajne glume jedne izvanredne glumačke generacije, koja će sigurno ostaviti traga u srpskoj kinematografiji. To je posebno istakao i žiri Pulskog festivala. Veliki je doprinos dao i Centar E8, koji je organizovao kamp, radionicu, na kojoj su Stevan i Minja, s glumcima, davali finalni oblik likovima, koje će ovi kasnije i igrati. Tako je dobijena izuzetna autentičnost teksta i dijaloga, a to je doprinelo i kasnijoj sjajnoj interpretaciji.”

Na pitanje koji su kriterijumi kada se odlučuje da uđe u novi projekat, producent Branislav Jević odgovara: “Pre svega subjektivni – da mi se dopada. Jednostavno. Da zbog nečega bude važno da takav projekat postoji i da ga ja realizujem. Steva i ja imamo već dva filma iza sebe („Šejtanov ratnik“, „Šišanje“), i prosto je bilo prirodno da nastavimo lepu saradnju. Steva je izvanredno talentovan čovek, još više od toga, široko i duboko obrazovan, pametan i mudar, sa veoma visokim koeficijentom inteligencije. Pri tom, neverovatno odgovoran i više nego korektan kao saradnik, pa mogu da kažem (iako je velika razlika u godinama), i kao prijatelj. U odnosu na prva dva, ovaj film je još angažovaniji, nekako tečniji, autentičniji, pri tom ozbiljno filozofski postavljen. Vidim da niko o tome naročito ne govori, ali rekao bih da je meni najinteresantnije to da momenat kad odeljenje ostane odsečeno od sveta može da se „čita“ i kao nekakvo isključenje iz matriksa. Mladi ljudi, koji do tada glume nekakve uloge, koje izaberu od ponuđenih stereotipa, iz filmova, lake literature, s televizije, interneta – odjednom gube kontakt sa izvorom. Kao da im neko oduzme tekst. Oni počinju da zaviruju pre svega u svoje duše, a zatim i da primećuju ljudska bića oko sebe. Ja sam pre svega zaista veliki ljubitelj ovog filma. Stevi sam od prvog dana snimanja govorio da će ovo biti najbolje od svega što je uradio. I jeste.”

“Je l’ vi shvatate da većina mojih kolega smatra da ste vi najgora generacija sa kojom su ikada radili?” – profesorka istorije Olja. Reditelj filma je članove odeljenja IV-3 delimično zasnovao na svojim studentima ili ljudima koje su/smo poznavali u srednjoj školi. Naravno, daleko od toga da su to bukvalno oni, uzete su možda samo neke osobine koje su inspirisale filmske likove, ali su im junaci koje tumače postali veoma razumljivi i generacijski bliski. Ovo je dalo puno zanimljivih rezultata. S jedne strane, pomoglo je da glumačka interpretacija bude maksimalno autentična, a s druge, većina studenata je mogla da doprinese kvalitetu samog teksta gomilom ideja i anegdota iz ličnog iskustva. Mladi glumci su imali puno slobode u stvaranju svakog lika, tj. bili su koautori. Biografije likova su bile zaista detaljne i razrađene, od porodične situacije svakog lika, do njihovih hobija, interesovanja, osobina, prijateljstava i ranijih iskustava. Svako je imao punu slobodu da daje ideje i predloge, da ubacuje priče iz sopstvene biografije i slično. Tako je napravljen teren gde su se glumci osećali sigurno i gde improvizacija više nije bila besmisleno izgovaranje reči već ozbiljno džeziranje sa poznatim elementima. Rezultati tog procesa su jako dobri, i odlično se vide u filmu.

Oficijelni sajt: Pored mene (2015)

Premijera: 23. septembar 2015. godine u Centru „Sava“

Ostavite komentar

Ostavite komentar