Nikola Simić

Nikola Simic

 

Nikola Simić, istaknuti dramski umetnik, preminuo je u Beogradu u nedelju, 9. novembra, u popodnevnim časovima. Ominjeni glas koji nas je sve pozdravljao kao Duško Dugouško sa „Šefe, koji ti je vrag?“ – ostaće nam svima najlepše sećanje na ovog velikog glumca.

Nikola Simić rođen je 18. maja 1934. godine u Beogradu. Član je Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1959. godine, gde je igrao do januara 2014. godine. Na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta igrao je brojne likove iz komičnog i dramskog repertoara: Guverner i Trgovac („Kandid ili Optimizam“), Lakej Ivan („Pseći valcer“), Poco („Čekajući Godoa“), Arkadije Arkadijevič („Punjene tikvice“), Amori de Šatel Taro („Velika auto trka“), Bopčinski („Revizor“), Vića i Jerotije („Sumnjivo lice“ iz 1969. i 1990), Pomet („Dundo Maroje“), Pukovnik, Ljudmila Brandahlistova, Islednik („Veseli dani ili Tarelkinova smrt“), Grobar („Hamlet“), Vitvud („Takav je svet“), Sava Savić („Protekcija“), Mita („Zunzara“), Nikola („Rat i mir u kafani Snefl“), Čovek koji se najviše boji („Otkriće“), Gospodin Simić („Skakavci“).

U najdugovečnijoj predstavi u repertoarskim pozorištima „Buba u uhu“ Žorža Fejdoa, Nikola Simić je tumačio uloge Viktor-Emanuela Šandebiza i Poša. Predstava „Buba u uhu“ prvi put je izvedena 7. juna 1971. godine na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta nalazila se preko četrdeset godina, imala blizu dve hiljade repriza. Svaku od njih, sa generacijama glumaca koji su dali svoj doprinos dugom životu i uspehu predstave, predvodio je Nikola Simić u svojoj dvostrukoj, neponovljivoj, životnoj ulozi.

Ostvario je brojne zapažene uloge na televiziji i filmu. Proslavio se ulogom Dimitrija Mite Pantića, mlađeg referenta, u filmskom serijalu „Tesna koža“ (1982 – 1991), iz koga su u legendu ušle brojne replike koje se prepričavaju na celoj teritoriji bivše Jugoslavije, a sami filmovi su obarali sve rekorde gledanosti na istim prostorima. Pamti se i uloga inspektora Ognjena Strahinjića u filmu „Davitelj protiv davitelja“ i replika „Davitelj me nikad ne bi lagao“. Glumio je u TV-serijama „Srećni ljudi“ (1993, 1995), „Porodično blago“ (1998, 2001), „Agencija za SIS“ (2006, 2007), „Ljubav, navika, panika“ (2006, 2007).

Poznat je i po tome što je sinhronizacijama crtanih filmova na srpski „pozajmljivao“ glas Dušku Dugoušku, Mikelanđelu i Sekaču u „Nindža kornjačama“, Megatronu, Blustriku i Čipu Čejsu u „Transformersima“.

Dobitnik je Sterijine nagrade i tri godišnje nagrade JDP-a. Dobitnik je Srebrne arene u Puli i nagrade za životno delo na filmu „Pavle Vuisić“.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake