Preminuo Ingmar Bergman

Ponedeljak, 30. jul, ostaće upamćen kao crn dan filma, jer su dva velikana sedme umetnosti napustila ovaj svet. U istom danu Mikelanđelo Antonioni i Ingmar Bergman su otišli na večni počinak ostavljajući blago svoje mašte i veštine generacijama u amanet.
Ingmar Bergman (Ingmar Bergman) je umro u ponedeljak rano ujutro u svojoj kući na ostvrvu Faro na baltičkoj obali Švedske u 89. godini. Bergmana smatraju jednim od najvećih reditelja u istoriji, pored velikana kakvi su Federiko Felini (Federico Fellini) i Akira Kurosava (Akira Kurosawa).
Rođen je u univerzitetskom gradu Upsali, Švedska, 1918. godine. Imao je strogo religiozno vaspitanje, budući da mu je otac bio luteranski kapelan švedske kraljevske porodice. Film je bio njegova prva ljubav. Već kao dete pomagao je lokalnom bioskopskom operateru pri projekcijama filmova. Studirao je glumu i režiju na Univerzitetu u Stokholmu, a 1944. godine postao je upravnik Gradskog teatra u Helsinborgu.
Iste godine stiže i njegov debi kao scenariste, kada je Alf Sjoberg (Alf Sjoeberg) snimio film „Hets“ prema njegovom predlošku. Rediteljski debi imao je 1946. godine filmom „Kriza“ („Kris“).
U svojoj gotovo 60 godina dugoj karijeri snimio je oko 50 filmova, među kojima su: „Krici i šaputanja“ („Cries & Whispers“), „Sedmi pečat“ („The Seventh Seal“), „Devičanski izvor“ („Jungfrukallan“; „The Virgin Spring“), „Jesenja sonata“ („Hostsonaten“; „The Autumn Sonata“) i „Divlje jagode“ („Wild Strawberries“). Između 1960. i 1984. godine bio je čak devet puta nominovan za Oskara, a tri puta ga je i osvojio u kategoriji najboljeg stranog filma.
Njegov rediteljski talenat definitivno je priznat širom sveta tek nakon ostvarenja „Sedmi pečat“ iz 1957. Prvog Oskara za strani film dobio je 1961. godine za film „Devičanski izvor“. Naredne godine ponovio je taj uspeh filmom „Kroz staklo, tamnije“ („Sasom i en spegel“; „Through a Glass Darkly“).
Sedamdesetih godina bio je u dobrovoljnom egzilu u Nemačkoj zbog strogih poreskih zakona u Švedskoj. Po povratku u domovinu, 1982. godine snimio je sentimentalni film „Fani i Aleksander“ („Fanny och Alexander“), koji je imao dve nominacije za Oskara. Posle tog filma Bergman se povukao, ali je povremeno radio za televiziju i pozorište. Njegov poslednji rad – „Saraband“ („Saraband“), prikazan je na švedskoj televiziji 2003.
Bergman je 2004. godine izjavio da nikada nije mogao da gleda sopstvene filmove zato što su ga bacali u depresiju. Među poznatim mislima ovog velikog reditelja ističe se ona o pozorištu i filmu: „Pozorište je kao verna supruga. Film je velika avantura – skupa i zahtevna ljubavnica.“ Za kraj još jedna Bergmanova misao o filmu: „Pišem scenarija da bi mi služila kao skelet koji čeka meso i tetive od slika.“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.