Sedam godina od smrti glumice Sonje Savić

Danas se navršava sedam godina otkako nas je napustila glumica Sonja Savić. Sonja je preminula 2008. godine u 48. godini od prevelike doze droge, i pronađena je u svom stanu u Beogradu. Uprkos reanimaciji, lekari Hitne pomoći nisu uspeli da je spasu.

Foto: Wikipedia/Ranko

Foto: Wikipedia/Ranko

Rođena je 15. septembra 1961. godine u Čačku, a glumom je počela da se bavi u amaterskim trupama. Svoj filmski debi je doživela u filmu „Leptirov oblak“ 1977. godine. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, diplomirala je 1982. godine u klasi profesora Minje Dedića.

Filmskim ulogama tokom osamdesetih godina „Živeti kao sav normalan svet“, „Una“, „Šećerna vodica“, „Davitelj protiv davitelja“, „Balkanski špijun“, „Čavka“ izborila je status zvezde domaćeg filma kreirajući uloge izvan određenog faha, ali uvek sa prepoznatljivim ličnim pečatom.

Za ulogu u filmu „Život je lep“, 1985. godine nagrađena je na festivalu u Veneciji. Tokom devedesetih godina ređe se pojavljivala na filmu, ali je, i pored toga, ostvarila nekoliko značajnijih uloga: „Mi nismo anđeli“, „Uvod u drugi život“, „Ni na nebu ni na zemlji“, „Urnebesna tragedija“: Bila je aktivna i kao rediteljka – „Prvi srpski tehno vodvilj“, „Supernaut – Beograd andergraund“, „Plej“ i poslednji film „Šarlo te gleda“.

Veliki povratak na glumačku scenu usledio je posle uloge u filmu „Hleb i mleko“ 2001. godine, nagrađenog Zlatnim lavom u Veneciji. Film „Jug-jugoistok“ u kojem je igrala, dobio je nagradu beogradskog FEST-a „Nebojša Đukelić“. Nakon ponovnog zatišja, vratila se glumi u seriji „Vratiće se rode“. Film „Zabranjena ljubav“ ostaće upamćen u domaćoj kinematografiji po tome što je Sonja Savić upravo u njemu poslednji put pokazala svoj raskošni talenat.

I pored bogate filmografije, Sonja Savić je smatrala da je zanemarena i nedovoljno shvaćena na ovdašnjoj kulturnoj sceni. U poslednjih desetak godina povremeno se povlačila iz javnosti i posvećivala alternativnoj umetnosti u oblasti eksperimentalnog filma, teatra, muzike i multimedija.

Njen privatni život, prema pisanju štampe, ali i prema njenim izjavama, nije bio sređen u klasičnom smislu te reči. Odbacivala je sve tabue, oštro kritikovala svako licemerje i, kako je ocenjivala, opštu čamotinju i žabokrečinu kulturnog establišmenta. Družila se sa muzičarima, glumcima, za svoje prijatelje smatrala je Rundeka, grupu EKV, čiji je raspad i tragičnu sudbinu svakog člana jako teško podnela.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake