Pravoslavni post

Pravoslavnabraca.blogspot.nl

Pravoslavnabraca.blogspot.nl

Post u hrišćanstvu je uspomena na podvig koji je učinio Isus Hristos. Posle krštenja u reci Jordan, Isus sin Duha Svetoga povukao se u palestinsku pustinju, gde je proveo četrdeset dana, izbegavajući bilo kakvu hranu. U Svetom jevanđelju je zapisano:

„I četrdeset dana kuša ga đavo; i ne jede ništa u te dane.“ (Luka, 4, – 2)

Osim što je postio, Isus je i mnogo govorio o postu i rekao da će njegovi učenici, kao i svi oni koji ga slede u veri, postiti.

Šta je post?

U dane koje crkveni propisi određuju svojim vernicima, obavezno je uzdržavanje od mrsne hrane. Pravi post ima dve strane: duhovnu i telesnu.

Duhovna strana posta ogleda se u uzdržavanju od gneva, zlih dela i misli, gordosti, praznoslovlja… Vreme posta je vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli. To je vreme ljubavi, milosrđa i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama.

Telesna strana podrazumeva promenu načina ishrane i potpuno izbegavanje određene vrste hrane. U pravoslavlju, hrana ima i duhovnu stranu, jer se veruje da se jelom bogosluži, kao što se na bogosluženju jede, odnosno pričešćuje.

Kad se posti?

Pravoslavna crkva poznaje jednodnevne i višednevne postove. Višednevni postovi su: Božićni, koji traje 40 dana i uvek počinje 28. novembra, a završava se 7. januara;  Gospojinski, koji traje dve nedelje, od 14. do 28 avgusta;  Vaskršnji je pokretan, ali uvek traje sedam nedelja ili 48 dana; Petrovski je promenljive dužine, ali se uvek završava na Petrovdan 12. jula.

Posni dani su, po pravoslavnom kalendaru, svaka sreda i petak, izuzev onih koji padaju u trapave sedmice. Uzdržavanje se propisuje i u sledeće dane: na Krstovdan (18. januara), na Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja (11. septembra) i za Vozdviženje Časnog krsta (27. septembra).

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake