Česnica

Česnica je obično bela pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. Negde je mesi domaćin, a negde domaćica. Testo se razvlači na tanke listove i slaže u kružnu ili četvorougaonu tepsiju. A može se zamesiti kao običan beli hleb sa kvascem ili bez njega, ali je onda uvek kružnog oblika.

Foto: Lebensmittelfotos/Pixabay.com

Foto: Lebensmittelfotos/Pixabay.com

Testo se umesi čvrsto kao za hleb, a zatim ostavi oko dva sata na toplom mestu da testo samo „radi“. Nekad se česnica pekla u crepulji pod sačem, a danas se to radi u pećnici na temperaturi između 180 i 200 stepeni. Česnicu umešenu od jednog kilograma brašna treba peći oko sat i četvrt na pomenutoj temperaturi.

Naziv česnica ili čestnica potiče od starosrpske reči „česg“, i znači „deo“, „sreća“, jer se lomi na delove i svakom se daje po deo, po kome se sreća i proriče. U oba slučaja u česnicu se stavlja zlatan ili srebrni novčić, a česnica se za ručkom isključivo lomi.

Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, imaće svakojakog berićeta u narednoj godini.

Nekada su u česnicu stavljana svakovrsna semenja, komadić badnjaka, zatim beleg za ovce, stoku, košnice, plug… Po tome ko pronađe koji simbol odlučuje se ko će se kojim poslom u okviru porodice tokom naredne godine baviti.

Česnica spada u hlebne ili beskrvne žrtve, žrtve koje su poznate u tradiciji mnogih kulturnih naroda.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake