Slavski kolač

Jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja za koju ne zna ostali hrišćanski svet jeste krsna slava. Gde je slava – tu je i Srbin, kaže stara narodna poslovica, a mi dodajemo – i dobra domaćica. Pravilo je da se za slavu i ostale praznike sprema ono što se i inače sprema, samo bogatije i bolje nego običnim danima. Obavezna su samo ona jela i pića koja su sastavni deo slavskog rituala i koja imaju posebno ritualno značenje (slavski kolač, žito, vino).
Slavski kolač predstavlja žrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Gospoda Isusa Hrista, a krstoobrazno presecanje slavskog kolača predstavlja Hristovo stradanje za nas. Prelivanje vinom presečenog kolača znači da smo Hristovom krvlju očišćeni od grehova svojih.
Iako danas neke domaćice kupuju gotove slavske kolače kao i druge poslastice koje su za tu priliku potrebne, mešenje slavskog kolača u kući ipak je nezamenljiva radost i uspomena za decu koja u toj kući rastu i koja će, gledajući svoju majku kako mesi kolač, preneti to u svoju kuću.
Slavski kolač obično se mesi dan pre slave. Pošto se domaćica okupa i obuče u čisto, prekrsti se i u sebi očita Očenaš, pa tek onda počne sa mešenjem.
Ukoliko krsna slava pada u mrsan dan, slavski kolač može se mesiti s mlekom, jajima i puterom. Najpre se zamesi kvasac. Ako je kvasac pivski, zamesite ga rano ujutru tako što ćete u jedan manji lonac izdrobiti 30 grama pivskog kvasca, naliti ga mlakim mlekom, razbiti grudvice, dodati malo soli i toliko brašna da se može napraviti retko testo. Šerpu s kvascem stavite na toplo mesto, ali je nikako ne izlažite suviše velikoj toploti, jer bi u tom slučaju kvasac mogao da prokisne, a testo postane crveno.
Dok kvasac kisne, prosejte 1,5 kg brašna, stavite ga u sud za mešenje (ovaj sud, po mogućstvu, upotrebljavajte samo za mešenje slavskog kolača) i kraj šporeta dobro zagrejte. U drugi sud stavite 4 žumanca, 4 kašike šećera, komadić putera, uskisli kvasac, pa sve zajedno dobro izmešajte. Nastružite koru limuna, postepeno dodajte zagrejano brašno, nastavite s mešenjem testa dolivajući mlako mleko i nekoliko kapi osvećene vodice (koju je sveštenik za slavu osvetio) dok se testo ne zamesi. Kada testo u sudu počne da se odvaja i kada po njemu počnu da iskaču klobuci i plikovi, dobro je i dovoljno umešeno. Da bi testo bilo još bolje, za vreme mešenja možete dodavati i po malo rastopljenog putera. Testo pokrijte čistom krpom i ostavite ga da stoji na toplom mestu da bi naraslo. Kada testo napuni sud, znači da je gotovo. Izručite ga na dasku za mešenje i pravite kolač.
Kolač može biti okrugao, u obliku hleba ili u obliku kalupa u kom se mesi, ali važno je da se prekrsti i optoči vencem od upletenih pletenica koje će se narezati malim makazama. Najpre se preko celog kolača stavlja krst (od dva valjkasta komada testa stavljena unakrst).
Zatim se kolač uokviri pletenicom, preko koje se pravi venčić. Venčić se obično pravi tako što se komad testa izvalja, a zatim isecka na manje valjkaste komadiće. Svaki takav komadić se po dužini dvaput zaseče (tako da dobije tri kraka). Ovi komadići se slažu preko pletenice, i to tako da svaki sledeći malo preklopi prethodni, dok se ne uokviri ceo kolač i na taj način dobije venac oko krsta. I venčić i krst se još zaseckaju makazama da bi kolač što lepše izgledao.
Sada se na središte krsta stavlja poskurica – kao tanak hlepčić kružnog oblika. Ona se takođe stavlja i preko venčića, a na završecima svakog od četiri kraka krsta (ukupno pet poskurica).
Ukrasi kolača ne mogu se praviti od kiselog testa, nego se za tu svrhu koristi posno testo, bez jaja i mleka, i od njega se prave ukrasi. Ove ukrase ne treba premazivati jajetom, već ih treba ostaviti bele. Ti ukrasi predstavljaju želje ukućana: ptice (golubovi) predstavljaju zdravlje i veselje (oči ptica prave se obično od kima ili bibera, tj. kim/biber se zabode u testo na mestu gde su oči ptice), grozd označava želju da rod dobro rodi, cveće (ružice) označava lepotu, čistotu, blagi miris duše i želju da deca odrastaju lepa i čista kao ružice, burence – želju da u kući svega ima; tu je i čašica, zatim knjiga itd. Ovi ukrasi stavljaju se u polja između krakova krsta i dovoljno je da se u svakom od četiri polja nalazi po jedan ukras.
Najvažniji ukras slavskog kolača je pečat četvrtastog oblika sa krstom u sredini među čijim je kracima natpis IS HS NI KA (ovaj natpis na grčkom znači Isus Hristos pobeđuje). Za utiskivanje ovoga znaka postoji naročiti drveni pečat (obično se nasleđuje s kolena na koleno i svaka domaćica treba da ga ima, kao i poskuricu). Posno testo se rastanji i u njega se utisne ovaj pečat koji se prethodno zamoči u brašno. Taj znak se nožem iseče po ivici od ostalog komada testa i stavlja se na svaku poskuricu.
U sredinu kolača treba zabosti grančicu osvećenog bosiljka. Ceo kolač treba premazati razmućenim žumancetom, a ukrase ostaviti bele. Umešen i ukrašen kolač zatim treba staviti u rernu i pažljivo peći. Čim se kolač izvadi iz rerne, pažljivo ga odozgo premazati mlakom vodom u kojoj je prethodno rastvoreno malo šećera (da bi spoljna površina kolača bila sjajna) i zatim izručiti na čist tanjir.
Slavski kolač može biti i postan ako krsna slava pada u posne dane. Mesi se na isti način kao i mrsni, samo bez mleka, jaja i putera.

Srodni članci

12 komentara

  • D. K.

    Čestitam onima koji čuvaju tradicije!

  • Ljubiša Simić

    Kako doći do recepta za pravljenje slavskog kolača? Koliko ranije mogu da se prave figurice. Ne mogu nikako da se prijavim da bih mogao da pregledam kompletan sadržaj a tako bih voleo da pročitam više od ponuđenog. I na kraju veliki pozdrav i prelepa Vam je strana.

  • Božica Lomović

    E pa baš je sto sela – sto običaja. Ja sam od moje mame naučila da se kolač mesi sa kvascem, solju i vodom, a ukrasi se prave od posebnog testa za koje se zamesi brašno sa vodom. I lepo napravi ružu na sredini kolača, prekrsnice i oko kolača pletenicu i još poneki mali ukras. Sve je dobro, samo da se ne zaboravi.

  • Mira Matić

    Koliko ja znam za slavski kolač, on se uvek mesi s pšeničnim brašnom, kvascem, solju i vodom. Ukrašava se istim testom. Sve ostalo je došlo naknadno s modom.

  • Živka Mitić

    Recept je dobar, i moj je sličan, samo bez maslaca. Hoću da naglasim da se od ovog testa odvoji parče testa za pogaču koju pojedu ukućani uoči slave, samo sa ukrasom u obliku krsta. I još nešto: osvećena voda se ne kuva i ne peče, znači, ukrasi se naprave od osvećene vode i brašna pa kad se kolač ispeče ukrasi se ovim testom, zalepi belancetom za mrsnu ili vodom za posnu slavu i samo malo prosuši u isključenoj rerni. Ostalo je opširno objašnjeno. Slavski kolač treba obavezno da se pojede, a ne kao neki što rade pa slavski kolač bacaju. Pozdrav!

  • Olga Brankov

    Recept je dobar, ali se slavski kolač mesi sa osveštanom vodicom, a ne sa mlekom. Dakle, kvasac, so, osveštana vodica i brašno, bez obzira na posnu ili mrsnu slavu. Postupak i ukrašavanje je lepo opisano u Vašem receptu i treba ga primenjivati.

  • Vera Knežević

    Recept za kolač je stvarno lep, sa lepim opisom rada, ali ‚‚koliko sela toliko i običaja‚‚. Tako u Župi, odakle je moj muž, prave kolač kao jednu običnu lepinju, a žito za slavu uopšte i ne prave.

  • Katarina Nikolić

    Odličan tekst. Sažeto objašnjena simbolika i odlično napisan recept.

  • Slavica Milović

    Slavski kolač se uvek mesi samo sa vodom, kvascem i solju, bez obzira da li je slava posna ili mrsna!

  • Dragica Turudija

    Svake godine otkad sam se udala pravim slavski kolač koji sveštenik pri osveštavanju pohvali, ali ove godine za slavu praviću kolač po ovom receptu, jer mislim da je super. Jedva čekam slave Sveti Stefan Dečanski ili Mratindan da ga napravim. Svim slavljenicima čestitam predstojeće slave.

  • Stoja Orlović

    Mesila sam kolač po ovom receptu, samo postan i bio je prelep. Sve pohvale.

  • Kata Pelengić

    Za ovako dobar članak nemam komentara, jedino sve pohvale!

Ostavite komentar