Mešana salata bez konzervansa

Foto: Wilkernet/Pixabay.com

Foto: Wilkernet/Pixabay.com

Sastojci

  • 1 kilogram šargarepe
  • 1 kilogram paprike
  • 1 kilogram krastavaca
  • 2 kilograma kupusa
  • 1 kilogram zelenog paradajza
  • pola kilograma karfiola

Način pripreme

Šargarepu izrendati krupno, krastavce na tanke kolutove, papriku na trake, paradajz i karfiol na sitnije komade, kupus kao za salatu. Izmešati, dodati 200 grama soli, izmešati ponovo i puniti staklene tegle i odgore staviti plastični pritiskač.
Staviti tegle na dublji poslužavnik, prekriti krpom i ostaviti 2-3 dana da “radi” – izbaciće nešto tečnosti. Kad prestane da izbacuje tečnost, zatvoriti celofanom i ostaviti na hladno. Ukiseliće se prirodno, kao kiseli kupus, tako da nije potrebno sirće, kao ni konzervans ili vinobran. Može povrće po izboru, samo uvek treba otprilike trećina kupusa.

13 komentara

  • Milka Kojić

    Preporučila bih vam salatu od zelenog paradajza koju sam ja pravila prvi put i oduševila se, tako da sam napravila tri mere.
    Recept: ubrati što sitniji zeleni paradajz, oprati ga, osušiti i staviti u rernu da se zapeče dok kožica ne odmekne. Staviti 5 kg paradajza u veći sud i u to naseckati 4-5 glavica belog luka, 25 ljutih papričica koje se isto malo propeku i iseckaju, vezu celerovog lista i vezu peršunovog lista. Sve to promešati i preliti ohlađenim prelivom: 0,5 l sirćeta, 0,5 l ulja, 400 g šećera, 250 g vode, 1 šoljica soli.
    To sve prokuvati i u ohlađen preliv dodati 1 konzervans. Ostaviti da odstoji 24 h uz povremeno mešanje. Sutradan složiti u tegle i naliti tim prelivom. Paradajz pritisnuti pritiskačima ili grančicama vinove loze.
    Ja sam oduševljena, a nadam se i vi, ko bude ovo pravio. Prijatno!

  • Bojana S.

    Ne, niste shvatili, mislim na isti postupak kao kod ove Vaše mešane salate, samo što su moji sastojci samo zreo paradajz isjeckan na tanje kolutove, naslagan i odozgo pritisnut prvo cijelim paradajzima tako da ispliva tečnost odozgo i prekrije čitavu masu, zatim prekrijete odozgo gazom ili kuhinjskim ubrusom…Pazite, ona će Vam tokom fermentacije pjeniti pa je možda pogodnije raditi u dubljem sudu ili teglicu staviti u neki širi sud, dok ne završi fermentiranje na sobnoj temperaturi, mislim da se duže može čuvati, ali na hladnom i da uvijek, naravno, pritisnuto odozgo ostane uronjeno u tečnosti koju je paradajz ispustio. Ne znam kako da vam drukčije objasnim, kao kad kiselite ribani kupus ili mešanu salatu, ali nedavno pročeprkah po ovim ruskim sajtovima, oni imaju masu recepata za kiseljenje paradajza na razne načine, nisu komplikovani, a održe se i preko zime.

  • Dušica K.

    Ako sam dobro razumela, posolite zreo paradajz, složite ga u tegle i posle fermentisanja držite u frižideru? Probacu sutra da stavim malu teglicu. Inače, nikakav problem nemam sa kiselinom u želucu, ali me baš zanima kakav ukus ima taj paradajz. Mada, ako ne može da se održi cele zime…

  • Bojanna S.

    Ne znam koliko ste zainteresovani za fermentisan paradajz, ali meni je uspjelo u par navrata ovih dana. Cilj mi je bio da dobijem prirodno ukiseljen paradajz, ali bez bilo kakvog izlaganja temperaturi jer onda sigurno stvara kiseline u želucu i tako dalje (poznato vam je ono kad vas uhvati kiselina u želucu zbog paradajza iz sataraša ili paprikaša, sosova…). Meni ovakav nije stvarao nikakve želudačne kiseline (a zeleni isto ne želim kiseliti jer zeleni, obrađen ili sirov sigurno stvara još goru kiselinu, jer je nezreo), doduše, ne znam koliko se smije čuvati nakon ukiseljavanja u frižideru (brzo se i ukiseli)… Kako znam da nije prozuknuo nego se ukiselio? Razlika u mirisu i okusu. Miris koji je dobijen i ukus su slični blagom kiselom kupusu, samo što odozgo pjeni dok se fermentira pa curi – držati u dubljem sudu teglu koja se kiseli. Pošto je paradajz mnogo mekanije konzistencije od kupusa ne treba ga pritiskati ako radite manje količine nekim kamenjem itd. Moj je pritisnut odozgo cijelim paradajzima sa korom, ali tako da i oni ostanu uronjeni u istisnutu tečnost koja prekriva tako narezan paradajz iz tegle. Vjerujte, i oni se ukisele, samo ih malo bušnite čačkalicom na dva-tri mjesta. I primjetih da sa vodenastijim paradajzima fermentiranje traje malo brže, ali ovi mesnatiji daju približnije onu aromu kiselog kupusa, a manje “rasola” i više salate.

  • Dušica K.

    Ja mislim da ne može zreo paradajz da se ostavlja tako ni bez soli, a ni sa njom jer će da se ubuđa. Ali možete jednu teglicu da napravite kako ste mislili i videćete i sami. Ja ovaj recept imam u svojoj knjižici (star je 40-ak godina, ali ja ga nikad nisam koristila jer skuvam sok od paradajza i tako ga ostavljam za zimu, a ceo stavim u zamrzivač pa zimi samo stavim u vrelu vodu da mu spadne kožica i koristim za đuveč ili slična jela).
    Ako hoćete, probajte po njemu da stavite paradajz pa nam javite kako je prošlo, inače svi recepti za zimnicu iz te knjizice koje sam isprobala su odlični
    Ovako ide: ceo paradajz – za teglu od 1 litre treba 1kg paradajza i 1 kašičica soli.
    Priprema: Paradajz srednje veličine oprati i staviti na čistu krpu da se suši. Krpu uhvatiti za sva četiri kraja pa je potopiti u ključalu vodu 15 sekundi, a zatim ga odmah u hladnoj vodi ohladiti. Zatim paradajz ocediti i oljuštiti pa poređati u tegle, ali ih treba zbiti što je moguće više. U svaku teglu dodati malo soli pa naliti ohlađenom prokuvanom slanom vodom. Hermetički zatvoriti i sterilisati 20 minuta na 100 stepeni ako su tegle od 1 litra, a 15 minuta tegle od pola litra.

  • Bojanna K.

    Moram da pitam može li se na ovaj način kiseliti prirodno zreo paradajz, ne zeleni, i da li je neophodna so da se dodaje jer je paradajz sam po sebi vodenast i ispustiće dovoljno tekućine do ga isjeckam da u tegli ostane prekriven slojem tečnosti kako se ne bi kvario? Cilj mi je da i ”rasol” od paradajza bude pitak, a ne preslan jer pretpostavljam da bi bio jednako zdrav kao rasol iz kupusa? Postoji li zapravo ikakav način da se paradajz ukiseli, to ljudi rijetko rade, sad ga ima u izobilju?

  • Dušica K.

    Ako je vrenje zavrsilo, tj. ako više ne izlazi tečnost, poklopite ili celofanom ili poklopcima, svejedno je. Ja ostavim tečnost koliko je ima, tj. do vrha, a ponekad stavim i dve-tri grančice vinove loze (moze ko koristi i plastični pritiskač) da se povrće ne digne gore, već da bude potopljeno. Držim u špajzu i evo sad kad sam počela da raspremam i stavljam novu zimnicu “nađoh” teglicu od 2010. godine, stoji ko da je sad stavljena.

  • Tanja Radovčić

    Poštovana Dušice, ja sve uradih, ali me zanima kad (prošlo je 2 dana i izlaze sokovi) i da li mogu plastičnim poklopcima da zatvorim teglice. Još nešto: da stavim celofan pa onda poklopac, a prethodno izbacim malo soka? Ne sme na toplo da ne bi nastavilo sa vrenjem ili se proces završio? Hvala unapred i volela bih zbog dece da svu zimnicu tako pravim. Nešto slično sam i sa paprikama tek ove godine uradila pa držite mi fige da sve bude kako treba! Pozdrav

  • D. K.

    Salate bi trebalo da se konsumiraju sveže.

  • Dušica K

    Vesna, hvala, videćete da se zimnica ostavljena na ovaj način uopšte ne kvari. Ja već godinama ovako ostavljam povrće, isto tako i pekmez i kompote ostavljam za zimu bez konzervansa ili vinobrana, jer želim da mi deca što manje hemije unose u organizam. Pozdrav

  • Dušica K

    Izvinite, u brzini sam zaboravila da napišem da izrendano povrće stoji posoljeno nekoliko sati, npr. od ujutru do popodne ili preko noći i pustiće tečnost, pa se u tegle stavlja povrće i ta tečnost – nema potrebe da se dodaje voda.

  • Milena Ilić

    Nije jasno samo jedno: da li u delu gde stoji puniti tegle osim povrća dodati i vodu?

  • Vesna Đokić

    Dušice, sve Vaše recepte za zimnicu bez konzervansa sam pažljivo pročitala, odštampala i sigurno ću dogodine praviti, obzirom da je sezona spremanja zimnice već prošla. Sve pohvale.

Ostavite komentar