Stanković: Košarka je odgovarala mom temperamentu

Foto: Beta

Pionir domaće i svetske košarke Borislav Stanković rekao je danas da u autobiografskoj knjizi „Igra mog života“ nema samo reči o košarci, već i o njegovom „dozlaboga uzburkanom životu“.

Autobiografija najvećeg srpskog sportskog funkcionera Bore Stankovića „Igra mog života“ predstavljena je danas u Beogradu. Promociji su prisustvovali brojni igrači sa kojima je Stanković radio, funkcioneri Košarkaškog saveza, ženska reprezentacija, aktuelni šampion Evrope i ljubitelji košarke.

O Stankoviću je pisano mnogo knjiga, ali je „Igra mog života“ specifična, pošto je pisana u prvom licu, sa mnogo podataka iz njegovog privatnog života. Knjigu je napisao novinar Aleksandar Miletić. Kako je rečeno, „u knjizi nema ničega što Bora nije, nema konfuznih misli ni ulepšavanja i nije namenjena onima koji život gledaju takvim očima“.

„Ja sam samo pričao, a Saša je beležio… Knjiga može da bude interesantna, može mnogo da se sazna o košarci, ali i o mom životu, koji je bio zanimljiv i dozlaboga uzburkan“, rekao je 90-godišnji Stanković kroz osmeh.

„Zašto košarka? Na neki način odgovarala je mom temperamentu, stremljenju da se ide u visinu. Cilj košarkaša je na tri metra i pet centimetra i moraju stalno da gledaju u visinu, možda je to bio razlog. Drugi razlog je društvo koje se okupljalo. Uz druženje i prijateljstvo smo se borili za taj sport“, dodao je višedecenijski generalni sekretar Medjunarodne košarkaške federacije (FIBA).

U knjizi je opisano 12 saveta koje je Stanković u pismu dobio od svog oca 1939. godine i ona ocrtavaju čitav njegov životni put.

„Sve što sam naučio i doneo u život, doneo sam od svojih roditelja“, dodao je Stanković.

On je naveo da je iz višegodišnje karijere sportskog funkcionera ponosan na to što je uz saradnju sa predsednikom FIBA omogućio odigravanje kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Grčkoj 1995. godine. Jugoslavija nije imala pravo učešća na turniru zbog sankcija, ali je zahvaljujući kvalifikacijama uspela da izbori mesto na šampionatu i osvoji zlatnu medalju.

Stanković je rekao da je domaći Savez paralelno razvijao mušku i žensku košarku, ali i da se kod „dama igra lepša košarka“.

„Postojao je interes za žensku košarku, ali ona nije uspela da dostigne popularnost muške. Ženska košarka je lepša, odgovara cilju košarke. Ne volim ‘zakucavanja’, već fina polaganja i šuteve iz daleka. Prvo domaće prvenstvo održano je 1940. godine, a pobedila je Sokolska Matica sa 2:0 košem Ružice Radovanović. Zamislite taj put od 2:0 do osvajanja Evropskog prvenstva“, rekao je Stanković.

Osim novinara Stankoviću su postavljali pitanja i prisutni gosti, a reprezentativka Srbije Ana Dabović upitala ga je koliko je zlatna medalja ženske selekcije važna za domaću košarku.

„To zlato ima ogroman značaj. To je prvo zlato za našu žensku košarku. Jugoslavija je osvajala medalje na velikim takmičenjima, ali nikada zlatnu. Naš tim je vodjen jednom damom (selektor Marina Maljković) osvojio zlato prvi put u istoriji i mislim da je to putokaz za budućnost“, rekao je Stanković.

Košarkaški trener Vlade Djurović pitao je Stankovića zbog čega je prekinuo trenersku karijeru. On je naveo da zna odgovor, ali da malo ko u javnosti zna.

„Trenerski poziv nikada nije bio moj poziv. To je bilo iz interesovanja za košarku i sticajem okolnosti jer je bila grupa ljudi koja je radila sve, od trenerskog posla, sudijskog, funkcionerskog u Savezu. Pre nas nije bilo generacije pa smo morali da krenemo od početka. Trenerski posao sam napustio iz zdravstvenih razloga, počele su oči da mi se zamagljuju, a to je bilo zbog psihičkih napora. Nisam želeo da dobijem kap tokom utakmice, kao što je bilo slučajeva“, rekao je Stanković.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar