Agencije će kad-tad zakucati na vrata dužnika

Nenaplative kredite građana banke po sadašnjim propisima ne mogu da prodaju specijalizovanim agencijama, međutim čini se da dužnici neće doveka biti zaštićeni. Narodna banka (NBS) razmišlja o promeni regulative, potvrđeno nam je u toj instituciji.

Foto: Beta

Foto: Beta

– Razmatramo mogućnost da osim bankama omogućimo i drugim finansijskim organizacijama da otkupljuju kredite – potraživanja od fizičkih lica. Formirali smo radnu grupu sa zadatkom izrade predloga regulatornog okvira za nedepozitne finansijske institucije, po ugledu na okvir kojim se uređuje poslovanje ovakvih institucija u Evropskoj uniji. Naročito vodimo računa o rizicima kojima su građani – fizička lica, kao korisnici kredita izloženi, a posebno da se ne dovede u pitanje uspostavljeni nivo njihove zaštite – kažu u NBS.

Agencije će raditi u skladu s propisima o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a tek kada se uspostavi zakonski okvir za funkcionisanje nedepozitnih finansijskih institucija postojaće mogućnost izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim je preciznije i na sistemski način uređeno ustupanje potraživanja koje banka ima prema fizičkom licu.

– Naglašavamo da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga svakako garantuje da dužnik ne može ničim biti doveden u nepovoljniji položaj od položaja u kome bi bio da potraživanje nije preneto i da taj dostignuti nivo zaštite korisnika finansijskih usluga neće biti umanjen – kažu u NBS.

Iako centralna banka to ne navodi, razlog za eventualnu promenu regulative svakako je razlog to što se udeo nenaplativih zajmova građana u bilansima banaka ne smanjuje. MMF je u svom poslednjem izveštaju naveo da su banke smanjile udeo nenaplativih zajmova za oko tri milijarde dinara. S obzirom na to da oko 75 milijardi dinara građani ne vraćaju bankama, smanjenje loših zajmova građana je još simbolično. Inače, kod bankarskih plasmana građanima učešće takozvanih toksičnih zajmova je oko desetak odsto što znači da je svaki deseti kredit dat fizičkim licima problematičan.

Eventualna prodaja kredita specijalizovanim agencijama zapravo nije novina, već bi bila povratak na staro. Kod nas već godinama posluju specijalizovane agencije koje otkupljuju dugove. Prvo im je bilo dozvoljeno da i od banaka, telekomunikacionih kompanija, lizing kuća, otkupljuju dugove i građana i pravnih lica i to su oni poznati slučajevi kada dužniku zazvoni telefon i agencija, a ne prvobitni poverilac, jer je došlo do promene, odnosno prodaje duga, ga „podseti” da ima dug za račun za mobilni telefon, neplaćene rate za kredit i slično, i da sada treba da dug plati novom poveriocu. I da mogu da se „dogovore”, odnosno da se plati veći iznos duga ili neki njegov deo kako ga poverilac ne bi tužio sudu što automatski znači povećanje izdataka za dužnika, između ostalog i za troškove izvršitelja.

U međuvremenu, Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, pre dve godine država je odlučila da zaštiti građane tako što banke više ne mogu takvim agencijama da prodaju dugove. To što se država zaštitnički ponela prema građanima tako što je bankama dozvolila da kredit, koji oni ne vraćaju, mogu da prodaju samo drugoj banci, a ne i nekim agencijama specijalizovanim za naplatu dugova, ima i drugu stranu medalje. Banke među sobom uopšte ne trguju kreditima fizičkih lica kod kojih postoji problem u otplati, a posledica toga je da ovi teško naplativi zajmovi i dalje opterećuju banke, odnosno da ih one ne „čiste” iz svojih bilansa. Banke ne kupuju tuđe neuspešne kredite, jer su načini za rešavanje problema isti, a i rezervacije koje moraju da se plate kod centralne banke su iste.

Ove agencije, međutim, nemaju pravo da prinudno naplate dug i ne treba njihov rad brkati sa radom izvršitelja. U slučaju prodaje potraživanja menja se samo poverilac, a on dalje odlučuje kako će svoje potraživanje, odnosno dug dužnika, da naplati. Izvršitelji su tek sledeća instanca, jer oni naplaćuju potraživanja kako banaka, tako i drugih privrednih subjekata, tek na osnovu sudske odluke i u postupku koji reguliše Zakon o izvršenju i obezbeđenju.

Autor: Jovana Rabrenović, Politika

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar