Auto-putem do grčkog mora dogodine

Gradnja Koridora 10 primiče se kraju, a kada je nedavno obilazio radove na ovoj saobraćajnici premijer Aleksandar Vučić najavio je da će ovaj posao biti završen sledeće godine. Tada ćemo konačno, kako je rekao, imati više kilometara auto-puta nego Hrvatska. To nije prvi put da se najavljuje kraj gradnje ove važne saobraćajnice jer slične pompezne najave mediji prenose godinama. Još 2008. godine tadašnji ministar Milutin Mrkonjić založio je svoju funkciju da će ova saobraćajnica biti gotova za dve i po godine.

Foto: Beta

Foto: Beta

Ovu praksu nastavili su njegovi naslednici. Prošle godine, ministarka Zorana Mihajlović nekoliko puta je najavljivala da će Koridor 10 biti gotov 2016. godine i da ćemo tim putem ove sezone najbrže stizati do grčkih letovališta. To se, međutim, još nije desilo.

Problemi sa gradnjom javljaju se kako na istočnom, tako i na južnom kraku Koridora 10 tako da pojedini predstavnici stručne javnosti ne veruju da će ovaj posao zaista biti završen za godinu dana. Jedna od problematičnih deonica na južnom kraku je Levosoje – Srpska kuća.

Reč je o svega osam kilometara puta čija je gradnja godinama kasnila zbog problema sa finansiranjem. Ovaj put prvobitno je trebalo da plate Grci preko nekadašnjeg Grčkog plana za ekonomsku rekonstrukciju Balkana (HIPERB plana), ali su odustali. Sredinom prošle godine odlučeno je da bude finansirana iz budžeta, a gradnja je dodeljena konzorcijumu domaćih firmi.

Kada je nedavno obišao Koridor 10 premijer je pohvalio radnike na deonici Caričina dolina – Vladičin Han, istakavši da je reč o najtežem delu terena na kojem je uz veliki rad postignut i veliki rezultat. Dužina najkomplikovanijeg i najtežeg dela deonice iznosi 6,7 kilometara plus 1.800 metara tunela „Manajle”. Samo taj deo Koridora košta Srbiju 81 milion evra, što je u proseku deset miliona evra po kilometru auto-puta.

Osim toga, gradnju istočnog kraka Koridora 10, prema granici sa Bugarskom, usporila je 41 „nestabilna kosina” na koju su neimari naišli na deonici Prosek – Crvena Reka. U „Koridorima Srbije” naglašavaju da nije reč o klizištima već da su u pitanju „nepredviđeni geomehanički uslovi na kosinama”.

Kako kažu, trenutno razmatraju mogućnost izmeštanja dela deonice, u okolini naselja Crvena Reka, a u toku je dopuna projektne dokumentacije. Između Proseka i Brancareva nalazi se 14 „nestabilnih kosina”, kažu u „Koridorima”, a od Brancareva do Crvene Reke još 27. Upravo zbog toga, izvođači radova zatražili su produženje rokova gradnje pojedinih deonica, ali to neće uticati na konačni rok izgradnje celog istočnog kraka, naglašavaju predstavnici ovog javnog preduzeća. Istočni krak Koridora 10 biće otvoren za saobraćaj u drugoj polovini 2017. godine. U naredna dva i po meseca biće završeni tunel „Brancarevo” i auto-put Prosek–Brancarevo, dok će saobraćaj biti pušten na deonicama Crvena Reka – Čiflik i Pirot Istok – Dimitrovgrad.

Predstavnici „Koridora” nisu odgovorili na naše pitanje da li su problemi u gradnji istočnog kraka nastali zbog loše urađenih projekata, koje je radio Institut za puteve, ili zbog nedostatka nadzora i loše gradnje.

Zbog svega ovoga Goran Rodić, sekretar Komore građevinske industrije, smatra da će rok završetka Koridora 10 biti pomeren. On očekuje da će to biti sredinom 2018. usled niza problema na koje se nailazi „u hodu”.

– Glavni izvođači radova jure za nekim zacrtanim rokovima. Onda dovedu premijera i ministre da se slikaju i otvore put, a iza njih zjape rupe. Mi dobijamo novi put koji odmah posle otvaranja mora da se obnavlja. Ne smemo juriti za nerealnim rokovima jer to može da se odrazi na kvalitet radova – upozorava Rodić.

On takođe podseća da je ova komora uputila pismo javnosti u kome naglašava da nisu domaće kompanije odgovorne za kašnjenje na koridorima već upravo stranci koji grade 17 od ukupno 18 deonica.

Privredna komora je apelovala na državne organe da stanu iza ove privredne grane i omoguće joj da izađe iz dugogodišnje stagnacije. Oni su zahtevali da se omogući domaćim firmama da budu glavni izvođači radova, da upravljaju realizacijom projekata i da stiču reference za nove poslove u zemlji i inostranstvu. Strane firme, kako su objasnili predstavnici komore, nikada nisu predmet kritike državnih funkcionera, a sa njima je potpisan ugovor o gradnji i logično je da država sa njima razmatra probleme oko izvršenja ugovora.

(Jelena Popadić, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar