I Balkan može da ima pametna rešenja Beča, ali…

Bečki projekat „Zeštat Aspern“, u kojem će 30.000 ljudi moći da računa na bolji život koristeći tehnološka rešenja poslednje generacije, primer je u kom smeru bi trebalo da razmišlja i Srbija kako i ostale zemlje Zapadnog Balkana.

Takva pametna infrastrukturna rešenja i tehnologije mogla bi da budu na raspolaganju i tim zemljama, poručio je u Beču profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković, uz naglasak da problemi nastaju u delu finansiranja i upravljanja projektima.

„Ako rešimo te probleme, eto pametnih infrastrukturnih rešenja i na Balkanu“, rekao je Rajković, koji je u Beču boravio povodom dodele novinarske nagrade Simensa za zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope u Beču.

On ističe da su i u Srbiji upravo takva rešnja neophodna kako bi se prevazišli problemi poput snabdevanja energentima, zagrađenja životne sredine, nedostatka fosilnih goriva…

A kako bi to u praksi izgledalo, najbolji primer je, kaže Rajković, projekat „Zeštat Aspern“ u Beču, kojim upavlja Simens.

„Ovaj pametan koncept od kojeg će korist imati 30.000 građana, odnosno toliko će njih živeti u pametnom naselju, je realna tehnološka stvar“, naglasio je on nakon obilaska tog projekta.

Deo tog projekta već je završen u naselju „Zeštat Aspern“ u kojem živi 6.500 ljudi, a do 2030. u tom delu Beča predviđeno je da stanuje do 30.000 ljudi. Predviđeno je da se otvari i oko 20.000 radnih mesta.

Projektni menadžer „Zeštat Aspern“ iz Simensa Oliver Juli objašnjava da je projekat zasnovan na primeni pametne infrastrukture, a cilj je da bude završen do 2018. godine.

U prvoj fazi projekta u fokusu je energetska efikasnost i smanjenje emisije štetnih gasova, za šta je korišćeno više vrsta Simensovih tehnologija.

Cilj je, objašnjava Juli, da se koristi što manje energije i to kroz pametno korišćenje, kao i pametnu tehnologiju. Svaka zgrada je, navodi, opremljena pametnim sistemima koji regulišu potoršnju energije, ali i proizvodnju.

Juli je podsetio na činjenicu da Beč raste veoma brzo i da upravo zato mora da koristi sve prostore koji mu stoje na raspolaganju. U tom smislu, dodao je, ovo je samo jedan od razvojnih projekata, koji je posebno važan odeljenju za planiranje grada. Takođe, dodao je, ovo je najveće testiranje te vrste u Evropi.

U perspektivi, teži se tome da se isprobana rešenja tog projekta kasnije primene na čitav grad. Prva faza „Zeštat Aspern“ projekta je zapravo, objasnio je, zajednički projekat grada Beča, snabdevača energijom i kompanije Simens.

„Zeštat Aspern“ ima oko 3.420 stambenih jedinica. Delovi univerzitetskog kampusa, jedan dom, kao i naučni centar za analizu modernih tehnologija već su izgrađeni, a do 2028. planirano je da na tom arealu bude oko 8.500 stanova.

Prostire se na 240 hektara i jedan je od najvećih evropskih projekata razvoja grada, što i ne čudi, budući da Beč spada u prvih 10 na listi „Pametnih gradova planete“.

I u tom gradu vlasti žele dalje da smanje „ekološki otisak“.

Da bi se približili tom cilju, neophodno je najpre objektivno utvrditi aktuelni nivo energetske efikasnosti, na čemu trenutno Simens radi, ali i na primeni nekih novih rešenja, kojima se smanjuje potrošnja energije.

Zgrade u tom naselju tako raspolažu fotovoltaik sistemima, solartermalnim sistemima, kao i hibridnim postrojenjima, toplotnim pumpama i različita termička i električna skladišta.

One ne troše samo energiju, već je ujedno i proizvode i skladište, a kompleksni sistemi omogućavaju optimalno raspoređivanje, korišćenje, skladištenje i ubacivanje u energetsku mrezu.

Pametne zgrade imaju za cilj da predviđaju potrošnju energije na osnovu vremenskih prognoza i drugih podataka, a uz to daju informacije o stanju određenih jedinica, kao i da predviđaju planiranje mera za održavanje.

U svemu tome i pametni korisnici imaju važnu ulogu, jer od njih zavisi koliko energije zahteva zgrada.

Na osnovu podataka koje Simens dobija od stanara, a uključeni su samo oni koji to žele, kompanija ima sliku o korišćenju energije danas i potenicijalnim potrebama u budućnosti.

Nadovezujući se na primer tog pametnog naselja, profesor Rajaković se vratio na probleme Balkana, ističući da energetska neeefikasnost u regionu pruža još veći manevarski prostor da se nešto promeni.

„Čini mi se da su perpsketive kranje ozbiljne kod nas. Tehnologije su raspoložive, a tamo gde mi imamo problem jesu finansije i projektni menadžment. Ako to bude sve zajedno rešeno eto i pametnih infrastrukturnih rešenja na Bakanu“, podvukao je on.

Upitan kako sprečiti da pametna tehnologija „ugrozi pamet“ građana, Rajaković je kazao da je to jedno od najtežih pitanja na koje tek treba naći odgovor.

„Svako inovativno tehnološko rešenje donosi pregršt dobrih, ali i deo problematičnih stvari, posebno sa aspekta čovekove duhovnosti“, rekao je on.

Istovremeno je ukazao i na problem ulaženje u privatnost građana jer, kako objašnjava, već pametna zgrada daje mogućnost da uđete u privatnost svakog ljudskog bića do detalja, što prevazilazi granice pristojnog.

On podvlači da je težak izazov kako donositi perfektna tehnološka rešenja i nositi se njima.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.