Da li investitore plaše teška vremena?

Iako se zemlje regiona suočavaju sa problemima, Srbija pokazuje znake ekonomskog razvoja i rasta koje prate strukturne reforme, a pored usklađivanja sa standardima EU, važna je i regionalna saradnja koja vodi ka bržem privlačenju investitora, poruka je učesnika panela posvećenog očekivanjima stranih investitora na Kopaonik biznis forumu.

Predsednik Grčko- srpskog poslovnog saveta Simeon Comokos ukazao je da Srbija uprkos tome što region prolazi kroz tešku godinu praćenu i migrantskom krizom, Srbija pokazuje znake ekonomskog razvoja i rasta.

On je dodao da je ostvarena fiskalna konsolidacija i smanjen deficit, a da se mora unaprediti konkurentnost.

„Neophodno je prepoznati da je vlada pokrenula nekoliko važnih inicijativa ka privlačenju stranih investicija“, rekao je Comokos i naveo da je važno da se pojednostavi primena propisa, promoviše izvoz i omogući ulazak stranih investicija na tržište.

„Vlade moraju da slušaju narod, jer ako je narod zadovoljan, onda je situacija dobra“, zaključio je Comokos.

Izvršni direktor Mešer tehnogasa Ernst Bode rekao je da Srbija ima veliki potencijal, ali da postoje određene prepreke koje moraju biti otklonjene, a da najveći problem preglomazna administracija.

„Imajući to u vidu, to nije okruženje u kome možete da cvetate“, rekao je Bode.

Osvrćući se na to da je cilj Srbije približavanje EU i samim tim usaglašavanje regulative, on je kazao da uvek mora da se se igra po pravilima, i da je Srbija mnogo toga unapredila u tom pogledu, „ali da je potrebna pomoć, a ne samo da neko dođe i drži predavanja“.

Bode je kazao da Srbija ima pametne ljude koji imaju energiju, ali da uvek ponešto mora da fali. „Mi bismo voleli da još investiramo, ali je sumanuto koliko uvek postoje neke prepreke“, rekao je on.

Bode je naveo da Srbiju i posle 25 godina muči neverovatan nedostatak investicija, da zaostaje i tehnološki i obrazovno, te da preokret može da se desi kroz strane direktne investicije.

Na pitanje koje bi preporuke dao vladi za unapređenje investicionog ambijenta, Bode je kazao da je to izgradnja institucija.

„Nije dovoljno samo da nešto želite, morate i da nešto uradite“, poručio je Bode.

Direktor predstavništva za Srbiju Atlantik grupe Vladimir Čupić rekao je da u okviru poslovanja kompanija te grupe u Srbiji rast protekle godine bio najveći što se tiče regiona.

„Značajno je da politički i ekonomski procesi u regionu ne budu osujećeni bilo čime“, rekao je on i dodao da je važno iskoristiti lokalne kapacitete, odnosno da se nastoji u tome da se postigne rast i neki brendovi budu prisutni i na tržištima zemalja Zapadne Evrope.

On je kazao da, nažalost, postoje znaci da se može ući ponovo u recesioni ciklus i da se ceo region suočava sa istim problemima, a to su niske investicije, velika nezaposlenost, zaduženost…

„Kapacitet za rešavanje još jedne krize je značajno smanjen, treba biti mudar i ceo region mora biti svetan činjenice da se suočavamo sa ozbiljnom situacijom“, rekao je Čupić.

On je kazao da je važna regionalna saradnja, odnosno ujedinjavanje na regionalnom nivou, u cilju privlacenja investitora.

Čupić je kao jedan od problema za poslovanje u Srbiji naveo kašnjenje usvajanja podzakonskih akata.

„Kašnjenje za podzakonske akte je i do 400 dana, a znamo da nijedan zakon ne može biti implementriran bez podzakonskih akata“, rekao je on i dodao da je to nešto sa čime kompanije koje žele da ulažu ne bi trebalo da se suočavaju.

Upitan o tome šta bi bile glavne preporuke vladi Srbije u cilju privlačenja investitora, Čupić je kazao da ne bi bilo dobro da imamo nove izbore za dve godine.

„Za 15 godina osam puta smo imali izbore i u proseku vlade su trajale dve godine, što je malo vremena da se ono što se očekuje i sprovede“, rekao je Čupić.

On je takođe kazao da je važno da se sprovode strukturne reforme da bi sistem funkcionisao.

Generalni direktor Delez Srbija Džon Kiricis podsetio je da je ta kompanija došla u našu zemlju 2011. godine i da je to bila najveća strana investicija realizovana u Srbiji te godine.

On je ukazao da Delez želi mnogo više da ulaže u Srbiji, ali da nadležni moraju da „ubrzaju stvari“.

„Možda nećete tako brzo ući u EU, ali nama je važno da primenite propise koji postoje u EU“, podvukao je Kiricis.

On je posebno istakao da strani investitori dolaze kada vide rezultate.

„Investitore ne plaše teška vremena i pravni problemi, ako žele nešto da urade uradiće, ali treba i nadležni organi da poguraju promene“, kazao je Kiricis.

Prema njegovim rečima, Delez Srbija ima oko 400 radnji, 11.000 zaposlenih, a radi sa 2.000 dobavljača, čime kreira mnogo mogućnosti za lokalna preduzeća i brendove.

„Želimo da oni poštuju određene standarde kako bi mogli da plasiraju svoje proizvode i van Srbije“, rekao je Kiricis.

Regionalni direktor za razvoj Ikee za jugoistočnu Evropu Vladislav Lalić naveo je da je ta kompanija prisutna u regionu od 2007. godine, ali će izgradnja robne kuće u Srbiji početi za nekoliko nedelja, jer je bilo mnogo problema prethodnih godina.

Ti problemi su, kako je objasnio, bili administrativne, pravne i tehničke prirode, zbog čega je projekat bio usporen.

„Trebalo nam je 35 meseci da izradimo plan za mesto gde će biti robna kuća, koji je na kraju izradila i platila sama Ikea“, rekao je Lalić.

On je kao problem naveo i česte promene ministara, što, kako je ocenio, vodi ka neefikasnim administrativnim procedurama.

„Sa vladom smo formirali radnu grupu u kojoj smo imali bukvalno jednu kontat osobu. Nije probem trčati okolo, ali to nije baš efikasno“, kazao je Lalić.

Generalni direktor DDOR Novi Sad Đorđo Markeđani ocenio je da je konvergencija Srbije sa EU težak zadatak, te da je našoj zemlji potrebno dosta prave podrške, ne samo finansijske, veći u izradi zakona.

„Prvi zadatak za vladu i NBS, ali i osiguravajuća društva je da ne komplikuju stvari previše, i drugi, da sve ide postepeno“, rekao je Markeđani.

On je istakao da celokupnu privrednu mora da postoji jedan regulatorni okvir, koji nije „copy-paste“ i nije preopterećen, i dodao da to „zahteva inteligentno razmišljanje“.

Kako je rekao, ta kompanija je uspela da se transformiše i restruktuira poslovanje, kako bi ga dovela u sklad sa standardima EU.

„Imamo još dosta da promenimo i očekujemo da će regulatorni okvir da se izmeni u skladu sa evropskim standardima“, kazao je Markeđani.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.