Da li je Grčkoj potreban drugi zajam za premošćavanje?

Pregovorima o trećem paketu međunarodne finansijske pomoći Grčkoj „curi vreme“, jer Atini 20. avgusta dospeva nova tranša duga Evropskoj centralnoj banci (ECB) od 3,2 milijarde, pa se nameće pitanje da li će Grčkoj biti potreban drugi kredit za premošćavanje od oko pet milijardi evra, ocenjuje  istraživački institut Open Jurop, koji promoviše ekonomske i političke reforme u EU.

Grčka je u julu, nakon dugotrajnih pregovora, primila sredstva iz zajma za premošćavanje vredna 7,16 milijardi evra, pomoću kojih je odmah vratila dug ECB i Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).

Foto: Beta

Foto: Beta

Nemački magazin Fokus piše da je vlada u Berlinu prilično pesimistična u pogledu  toga da će pregovori između Grčke i njenih kreditora biti okončani uskoro.

Pozivajući se na izvore iz vlade, magazin navodi da će posebna sednica Bundestaga planirana za sredinu avgusta, na kojoj bi trebalo da bude odobren treći paket pomoći Grčkoj, po svoj prilici biti odložena.

Da bi Grčka uspela da vrati dug ECB na vreme, potrebno je da joj do 20. avgusta bude odobrena tranša iz trećeg paketa, za šta je potrebno odobrenje nekoliko nacionalnih parlamenata, koji bi morali da počnu sa glasanjem 12. ili 13. avgusta. To, pak, znači da pregovori Atine i kreditora moraju biti završeni do 10. ili 11. avgusta, uz odobrenje ministara finansija evrozone odmah potom, navodi Open Jurop.

Period od dve do tri nedelje u okviru kog sporazum o trećem paketu pomoći treba da bude potpisan, zaključen i sproveden u delo, deluje preterano optimistično, budući da treba da uključuje trogodišnje reformske mere, detalje o obimu finansijskih sredstava, rokove i obim otpisa grčkog duga, eventualno učešće MMF-a u programu, i još niz prilično spornih pitanja, predočava institut.

Pored 7,16 milijardi evra koje je primila u julu, Grčkoj će, kako se procenjuje, u avgustu biti potrebno oko pet milijardi evra, a taj novac bi najverovatnije, kao i prethodni kredit za premošćavanje, došao iz Evropskog mehanizma za finansijsku stabilnost (EFSM), iako postoje i druge opcije.

U EFSM-u i ima tek toliko novca za drugi kredit za premošćavanje za Grčku, budući da je, zahvaljujući tome što Portugaliji nije isplaćena poslednja tranša kredita pomoći, u fondu (pre isplate 7,16 milijardi evra Grčkoj) ostalo 13,2 milijarde evra.

Prvi zajam za premošćavanje bio je poprilična katastrofa, navodi Open Jurop, uzimajući u obzir da je odluka o tome razbesnela niz zemalja EU koje nisu u evrozoni i prekršila prethodnu odluku Evropskog saveta.

Zajam takođe predstavlja „vrzino kolo“, s obzirom na to da EU pozajmljuje novac Grčkoj, koja vraća dug ECB-u, a članice evrozone pružaju garancije zemljama koje nisu u monetarnoj uniji novcem iz ECB dobijenim od prodaje grčkih obveznica.

Postavlja se pitanje zašto bi evrozona ponovo želela da prolazi kroz tako nešto?

Pre svega zato što nema mnogo izbora ako ne želi da Grčka bankrotira po osnovu dugovanja ECB. Postoji, međutim, još jedno nezgodno pitanje za evrozonu, da li će Grčka morati da sprovede dodatne reforme pre nego što joj budu odobrena sredstva, kao što je pravilo pri odobravanju zajmova, navodi se u analizi Open Jurop instituta.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar