Da li propisi EU o zaštiti podataka zaista štite podatke?
Nova regulativa Evropske unije o zaštiti ličnih podataka trebalo bi da poboljša pravnu situaciju u Evropi, ali stručnjaci sumnjaju u njen uspeh, piše Dojče vele (DW).
Evropski aktivisti za zaštitu ličnih podataka u maju su slavili, nakon što je stupila na snagu nova regulativa kojom su evropski građani dobili veća prava, kao što je mogućnost podnošenja tužbe protiv kompanija ukoliko sumnjaju da je bilo zloupotrebe njihovih ličnih podataka.
Ranije je pojedinac koji uoči takav prestup recimo Fejsbuka, morao da stupi u vezu s irskim aktivistima za zaštitu podataka, jer se evropska centrala Fejsbuka nalazi u toj zemlji.
Novom uredbom, u takvim slučajevima, korisnici će moći da se obrate službi u svojoj zemlji, nakon čega obe službe deluju zajedno. Ukoliko su različitog mišljenja, konačnu odluku donosi zajednički evropski Odbor za zaštitu ličnih podataka.
Još jedna novina je ta što će prilikom prelaska s jedne društvene mreže na drugu, korisniku morati da se omogući „prenos“ njegovih podataka, poput i-mejlova ili slika, dok internet-kompanije neće imati pravo da podatke koje su dobile za jednu određenu svrhu koriste u druge ili da ih dalje prosleđuju, bez da su prethodno za dozvolu pitale korisnika.
Od zakonske izmene bi, prema oceni Evropske komisije, trebalo da profitiraju i kompanije, a sama činjenica da će postojati samo jedan kontrolni organ, branši može da donese uštedu veću od dve milijarde evra godišnje, procenjuje EU.
Sve to, međutim, samo stoji na papiru, ocenjuje Dojče vele.
Iako su zakonske izmene stupile na snagu u maju, zemlje članice EU imaju pune dve godine vremena da svoje nacionalne zakone prilagode evropskom i mnoge kompanije još nisu spremne za te novine, navodi DW.
„Po završetku prelaznog roka u maju 2018, predviđene su velike kazne za kompanije koje se ne pridržavaju novih pravila“, izjavila je ekspert za zaštitu ličnih podataka i bezbednost u informatičkom udruženju Bitkom, Suzan Demel.
Kazne, kako piše DW, zaista nisu male, s ozbirom na to da maksimalna novčana kazna može biti četiri odsto od njihovog ukupnog prometa.
Problemi, međutim, dolaze i sa sasvim druge strane, pošto prema istraživanju univerziteta u Kaselu, novom regulativom nisu obuhvaćene važne oblasti interneta.
„Svi moderni izazovi za zaštitu ličnih podataka, kao što su društvene mreže, Big Data, internet pretraživači, Cloud Computing, Ubiquitous Computing i drugi ignorišu se u regulativi“, izjavio je profesor za ekonomsko pravo, Aleksandar Rosnagel.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.