DW: Koliko će radnih mesta „ugasiti“ Bregzit u Londonu?

Oko 350.000 ljudi zaposleno je u finansijskoj metropoli Evropske unije – Londonu, a nakon Bregzita bi deo tih radnih mesta mogao da bude premešten u druge članice EU. U Frankfurtu, koji bi od toga mogao da profitira, već se vesele, piše Dojče vele.

Foto: Beta

Foto: Beta

Svejedno da li su velike međunarodne banke u Londonu pripremile produženje radnih ugovora ili još na to čekaju: za razmažene bankare u londonskom Sitiju i finansijskom distriktu Keneri Vorf su zbog Bregzita nastupila teška vremena.

Na ostrvu bi moglo da bude ukinuto preko 100.000 radnih mesta u finansijskom sektoru, prema mračnom scenariju jedne studije Prajsvoterhaus Kupersa o implikacijama izlaska Velike Britanije iz EU na finansijsku branšu.

Jedan od najjačih argumenata za evropski finansijski centar London bio je do sada „passporting“, ustupak koji su Britanci izvojevali u teškim pregovorima s EU. Taj mehanizam garantuje kompanijama sa sedištem u Londonu da mogu da posluju u svim zemljama Unije bez otvaranja poslovnica u tim zemljama i bez pridržavanja njihovih propisa.

Tu povlasticu ima samo Velika Britanija, a koriste je pre svega švajcarske i američke banke, kako bi iz Londona prodavale svoje finansijske usluge celoj Evropskoj uniji.

Prednost koju pri tome imaju jeste da mogu da se pridržavaju labavih britanskih pravila na finansijskom tržištu, a ne puno strožih zakona koji vladaju na starom kontinentu.

Još jedan zavodljiv sporedni efekt, pre svega s gledišta američkih investionih banaka, bio je što su, recimo, banke „Goldman Saks“ ili „JP Morgan“ u Londonu mogle da zaobiđu zakone koji su posebno strogi u Nemačkoj i Francuskoj, a koji štite zaposlene od otkaza. Ali, s Bregzitom je sada takva praksa okončana.

„Kada Velika Britanija uskoro ne bude članica zajedničkog evropskog tržišta, onda ni Siti – finansijski centar Londona neće moći da zadrži privilegije za poslovanje na finansijskom tržištu EU“, najavio je šef centralne banke Fransuske i član Odbora Evropske centralne banke Fransoa Vileroj de Galo u razgovoru za „Frans Inter“.

Niko ozbiljno ne pomišlja da će u kratkom vremenskom roku desetine hiljada radnih mesta iz Londona biti prebačeno u Frankfurt, Pariz ili Dablin. Ipak, London kao „EU-kopča“ za američku finansijsku branšu, ili za velike švajcarske banke, nakon sprovođenja Bregzita, neće više imati smisla.

„Pored toga će finansijska politika EU, nakon izlaska Britanaca, biti jače fikusirana i usmerena na evro“, smatra DŽonatan Hil, evropski komesar za finansije.

Ovaj Britanac, koji je nakon referenduma o Bregzitu podneo ostavku, u intervjuu za Fajnenšel Tajms ističe da će u budućnosti na snazi biti strogi nemački i francuski zakoni, kojima se regulišu finansijska tržišta.

„Za londonsku finansijsku branšu neće doći ugodna vremena. I planirano jedinstveno evropsko finansijsko tržište sada će snažnije biti vezano za interese evrozone“, veruje Hill.

„Nakon izlaska Velike Britanije iz EU, institucije evrozone neće više tolerisati da se veliki deo finansijskih transakcija obavlja u inostranstvu“, naglasio je nedavno Kristijan Nojer, bivši potpredsednik ECB. Evropska centralna banka već duže vreme pokušava da pod svoj nadzor stavi sektor koji determiniše kamate i kamatne stope.

Ovaj globalni sektor finansijskog biznisa je težak 383 milijarde ecra, procenjuje Banka za međunarodna finansijska poravnanja (BIZ), koja je praktično najviša instanca, odnosno Centralna banka svih pojedinačnih centralnih banaka. Polovina tog biznisa se odvija preko jednog ogranka, odnosno filijale Londonske berze.

Frankfurt na Majni bi mogao da profitira premeštanjem ovog sektora, čak i ako se uzme u obzir planirana fuzija Nemačke berze s Londonskom.

Nekoliko hiljada radnih mesta će biti prebačeno u Frankfurt, uveren je Hjubertus Vet, otpravnik poslova Interesne grupe „Frankfurt Main Finance“, koji ponudama na svojoj internet stranici nastoji da pridobije one koji žele preseljenje.

U roku od pet godina bi na taj način u Frankfurt iz Londona moglo biti prebačeno od 1,5 do 2,0 odsto radnih mesta u finansijskom sektoru, kaže Vet i dodaj eda bi to „bilo najmanje 10.000 radnih mesta“.

Za DŽona Krajana, šefa Dojče banke, Frankfurt bi bio prva destinacija, prvi izbor, ako dođe do prebacivanja 8.000 radnih mesta koja ova banka ima u Londonu. „Ako već treba da se seli onda za nas u obzir dolazi samo Frankfurt“, ističe on.

Međutim ne razmišljaju sve banke tako. Dablin mesecima pokušava da se kod američkih finansijskih koncerna profilira i pozicionira kao finansijski centar engleskog govornog područja.

Švajcarska banka Kredi Svis je pre pola godine svoj biznis sa hedž-fondovima prebacila u irski glavni grad. Ali su zato hiljade radnih mesta te banke, iz finansijskih razloga, prebačene u poljski Vroclav, koji je na karti međunarodnih finansijskih centara do ovoga trenutka više postojao „kao neka tamna mrlja“, navodi u analizi Dojče vele.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar