EK: I dalje velika uloga države u ekonomiji Srbije

Foto: Beta

Uloga države u ekonomiji i nivo državne pomoći i dalje su veliki, ocenila je Evropska komisija, u delu izveštaja koji govori o ekonomiji, u novom godišnjem izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU.

Za Srbiju je prioritet da se pozabavi nepoštovanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), posebno pitanjima zaštitnih mera za neke poljoprivredne proizvode, kontrole državne pomoći i fiskalne diskriminacije, ističe se u izveštaju.

Kako se navodi, udeo proizvoda sa regulisanim cenama u potrošačkoj korpi ostao je oko 19 odsto.

Kao pozitivno se navodi to što država nije davala nove garancije za podršku likvidnosti preduzećima sa preostalim društvenim vlasništvom ili garancije kompanijama iz portfelja agencije za privatizaciju.

Vlada se, kako se ističe, obavezala da neće davati garancije ni ubuduće.

Medjutim, u kontekstu restrukturisanja preduzeća sa preostalim društvenim vlasništvom, vlada je nastavila da preuzima dugove nekih od njih koja su ranije već koristila garancije.

Komisija je ocenila i da je administrativni kapacitet za upravljanje subvencijama na lokalnom i centralnom nivou u Srbiji i dalje slab.

Navodi se da je u mnogim slučajevima državna pomoć davana neprofitabilnim državnim kompanijama ili na netransparentan način. Posebno investiciona pomoć nije davana po predvidljivim kriterijumima u skladu sa pravilima o državnoj pomoći EU i SSP.

Državna podrška, ističe se u izveštaju, treba da bude preusmerena na horizontalne ciljeve, poput podrške malim i srednjim preduzećima i istraživanjima i razvoju.

Istovremeno stečaj i privatizacija ostaju izazovi za Srbiju, ocenjuje se u delu izveštaja o ekonomskim kriterijumima za pristupanje EU.

Kako se navodi, posle izmena zakona o privatizaciji, agencija za privatizaciju prestala je da postoji u februaru 2016, njene aktivnosti prenete su drugim institucijama i do septembra je status većine preduzeća iz portfelja agencije rešen prodajom ili stečajem.

Zaštita preduzeća od strateškog značaja od prisilne naplate duga i bankrota je ukinuta početkom juna i, uz nekoliko izuzetaka, poput prodaje imovine smederevske železare, rešavanje problema tih preduzeća ostaje izazov.

Evropska komisija ocenila je u izveštaju za 2016. da je restrukturisanje velikih javnih preduzeća napredovalo pri čemu, s obzirom na njihov značajan ekonomski i fiskalni uticaj, prioritet ostaje unapredjenje operativnih i finansijskih performansi.

Kada je reč o Srbijagasu, navodi se da je vlada u februaru usvojila plan finansijske konsolidacije tog preduzeća i da su, iako su vodeći klijenti u poslednje vreme disciplinovaniji kada je reč o plaćanju, kašnjenja sa plaćanjem od ranije velika a put do finansijskog restrukturisanja još dug.

U 2015. su učinjeni i prvi koraci u reorganizaciji Elektroprivrede Srbije, navodi se u izveštaju i dodaje da su potrebne dalje mere predviđene planom finansijskog restrukturisanja za smanjenje troškova, uključujući smanjenje broja zaposlenih i povećanje prihoda.

Komisija navodi i da je u oktobru 2015. vlada usvojila sveobuhvatan plan restrukturisanja železnice do 2020. i napravljeni su veliki koraci u pravcu sprovodjenja tog plana.

Komisija je ocenila da je Srbija umereno spremna u domenu razvoja funkcionalne tržišne ekonomije. Učinjen je napredak na uklanjanju nekih slabosti, posebno oko budžetskog deficita, perspektive rasta su unapredjene a domaći i eksterni debalansi smanjeni.

Takodje je očuvana stabilnost cena a restruktirisanje državnih preduzeća napreduje.

Medjutim, vladin dug i dalje je veliki, kreditna aktivnost se oporavlja ali visok nivo nenaplativih zajmova ostaje problem, nezaposlenost je visoka, posebno medju mladima, a privatan sektor je nerazvijen i koče ga slabosti iz domena vladavine prava.

Komisija u skladu sa preporukama iz Plana ekonomskih reformi i s ciljem da se podrži dugoročan rast savetuje Srbiji da narednih godina posebnu pažnju usmeri na dalje smanjenje budžetskog deficita i javnog duga, nastavak restrukturisanja i privatizacije i rešavanje problema nenaplativih zajmova, kao i na unapređenje naplate prihoda kroz program transformacije poreske službe i borbu protiv sive ekonomije.

Ulazak u EU, prema Kopenhaškim kriterijumima, zahteva tržišnu ekonomiju koja funkcioniše i ima kapacitet da se nosi sa pritiscima konkurencije i snagama na tržištu Unije.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar