FAO i EBRD pomažu Srbiji u izvozu žitarica i uljarica

Foto: Beta

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pomoći će Srbiji, kroz osam projekata, u izvozu žitarica i uljarica na tržišta na kojima još uvek nije prisutna, poput Kine i Egipta.

Internacionalni konsultant FAO Miloš Milovanović rekao je za portal Agrosmart da je ova organizacija zajedno sa EBRD pokrenula dva nova projekta u Srbiji: jedan je promocija izvoza žitarica i uljarica, a drugi pomoć zadružnom sektoru.

On je ocenio da Srbija ima već dobre pozicije u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda, ali je dodao da su njeni potencijali mnogo veći.

Milovanović je objasnio da će FAO pokušati da pomogne Srbiji u izvozi pšenice na egipatsko tržište ili kukuruza u Kinu, gde zbog nedostatka fitosanitarnih sertifikata Srbija ne može da izvozi, a te zemlje su neto uvoznici i imaju ogromne potrebe.

Prema njegovim rečima, jedna od prepreka većem izvozu žitarica iz Srbije je to što u praksi, pri otkupu, još uvek nije zaživelo razvrstavanje po kvalitetu, zbog čega treba raditi na tome da pravilnik, koji je donet u avgustu mesecu, zaživi u praksi.

„Nije samo pravilnik prepreka izvozu. Tu je i rečna infrastruktura jer je reč o robi koja bi trebalo da bude transportovana rečnim putem, a za to je neophodna logistika u transportu“, rekao je Milovanović i dodao da FAO i tu može da pomogne kroz politički dijalog sa državom, kako bi se uklonila administrativna operećenja koja otežavaju izvoz.

On je naveo da FAO i EBRD trenutno imaju osam projekata u Srbiji koji se odnose na unapredjenje poljoprivrede, što je najviše u ovom delu Evrope.

Dodao je da je FAO kroz saradnju sa EBRD pomogao u donošenju i implementaciji pojedinih zakona iz oblasti poljoprivrede, a vode se dijalozi u oblasti proizvodnje, prerade i plasmana mesa, mleka i mesnih i mlečnih proizvoda izmedju privatnog i javnog sektora.

„Sprovodimo i projekat geografske oznake porekla, kao i projekat u oblasti standarda u proizvodnju, preradi i prometu mesa i preradjevina“, rekao je Milovanović.

Dodao je da Zakon o predžetvenom finansiranju daje efekte pa su počela pozajmljivanja po tom osnovu, a očekuje se da će preradjivački sektor biti najviše zainteresovan za taj način finansiranja poljoprivredne proizvodnje.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar