Grčka počela pregovore s poveriocima usred nove afere

Grčka vlada je u ponedeljak pokrenula složene pregovore s poveriocima o kreditnoj pomoći, i to suočena s kritikom zbog otkrića da je bivši ministar finansija, Janis Varufakis, imao tajnu grupu za planiranje prebacivanja finansija iz evra u drahme, ako to zatreba.

Ministar finansija Euklidis Cakalotos izjavio je u ponedeljak kasno uveče da su u Atini počeli sastanci grčkih zvaničnika i pregovaračkih timova koji zastupaju poverioce, i da se pregovori intenziviraju u utorak, čime je otvoren put za razgovore na višim nivoima verovatno krajem ove nedelje.

Neposredno pre no što su počeli razgovori u Atini, objavljen je snimak dogovaranja Varufakisa o tajnom planu za prelazak na paralelnu valutu.

Opozicione stranke su kritikovale Varufakisa i pozvale premijera Aleksisa Ciprasa da objasni poslanicima šta zna o postupcima svog bivšeg ministra finansija.

U snimku telefonskog brifinga za investitore 16. jula, povodom njegove ostavke dan ranije, Varufakis je rekao da su on i njegov prijatelj iz detinjstva koji je stručnjak za kompjutere, upali u kompjuterski sistem njegovog ministarstva što je bio prvi korak da naprave „paralelni bankarski sistem“ za slučaj da grčke banke kolabiraju.

Grčke banke su zatvorene 29. juna da bi se izbeglo da ih klijenti sasvim isprazne zbog strahovanja da će Grčka izaći iz evra. U teoriji, paralelni sistem napravljen pravljenjem duplikata poreskih računa bi omogućio Ministarstvu finansija da nastavi da plaća izdavanjem menica.

Varufakis je rekao da mu je Cipras odobrio da to planira još pre opštih izbora u januaru, na kojima je levičarska stranka Siriza došla na vlast. On tvrdi da su njegovi postupci bili legalni, u javnom interesu, i u cilju ostanka Grčke u zoni evra.

U suštini, taj plan koji je Cipras naposletku blokirao, stvorio bi „funkcionalan paralelni sistem“ koji bi vladi dao „malo prostora za disanje“.

„Bilo bi to u evrima, ali bi se u trenutku moglo prebaciti u nove drahme“, rekao je Varufakis.

Varufakis je potvrdio autentičnost snimka koji je objavio organizator brifinga, londonski „Zvanični forum monetarnih i finansijskih institucija“ (Official Monetary and Financial Institutions Forum).

Otkriće da je Varufakis radio na „Planu B“ za budućnost Grčke, jedno je od mnogih pitanja u širokoj raspravi o grčkoj krizi. On je takođe rekao da je nemački ministar finansija Volfgang Šojble hteo da Grčka napusti evro, ali da je njegova šefica, kancelarka Angela Merkel, bila protiv.

Glavna opoziciona stranka, konzervativna Nova demokratija, rekla je da je Varufakis pribegao „mračnim metodima koji ugrožavaju demokratiju“ i pozvala Ciprasa da o svemu obavesti parlament.

Cipras koji se već suočava s pobunom u okviru svoje Sirize zbog mera štednje koje su kreditori zahtevali da bi uopšte ponovo pregovarali, pod pritiskom je da raspiše prevremene izbore kada završi pregovore o novom paketu kreditne pomoći državi.

Tehnički razgovori o širokom spektru pitanja, kao što su penzije i reforma tržišta rada, treba da otvore put razgovorima na visokom nivou grčkih ministara i visokih zvaničnika Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda kasnije ove nedelje.

Posle donošenja niza reformi po zahtevu poverilaca, kao što je oštro povećanje poreza na dodatu vrednost, grčka vlada se nada da će pregovori biti završeni do 20. avgusta, kada dospeva velika rata otplate duga Evropskoj centralnoj banci od 3,2 milijarde evra.

Bez novca od očekivanog trogodišnjeg paketa u ukupnom iznosu od 85 milijardi evra, Grčka neće biti u stanju da isplati tu ratu što bi verovatno ponovo aktiviralo strahovanje za njenu budućnost u zoni evra.

Ali, cena reformi je visoka za Ciprasa. Četvrtina njegovih poslanika odbila je da ih podrži u dva glasanja u parlamentu, tvrdeći da su direktno suprotne platformi Sirize na izborima u januaru kada je pobedila kao protivnica mera štednje.

Zakoni su usvojeni zahvaljujući solidnoj podršci proevropskih opozicionih stranaka, ali je tako Cipras ostao bez parlamentarne većine. To je podstaklo razmatranje nužnosti prevremenih izbora, posle svega šest meseci mogućeg četvorogodišnjeg Ciprasovog mandata.

Grčka se više od pet godina od kada je isključena s međunarodnog tržišta obveznica, oslanja na kreditnu pomoć poverilaca. U zamenu za oko 240 milijardi evra takvih kredita, uzastopne grčke vlade su morale da prihvate niz kresanja plata, povećanja poreza i ekonomske reforme.

Iako su te mere drastično smanjile prekoračenje budžeta, one su teško pogodile ekonomsku aktivnost i podigle nezaposlenost na rekordne visine u vreme mira. A pošto je grčka ekonomija za oko 25 odsto manja nego što je bila, teret duga države se povećao na oko 170 odsto godišnjeg BDP-a Grčke.

Neka vrsta olakšanja duga se priprema za pregovore, iako direktno smanjenje iznosu duga nije na dnevnom redu. MMF je rekao da je Grčkoj potrebno olakšanje i zalagao se za odlaganje otplate grčkog duga evropskim kreditorima tokom dugog niza godina.

„Istina je da pitanje više nije to da li grčki dug treba da se restrukturira, nego kako to uraditi, a da to zaista koristi njenoj privredi“, rekao je član izvršnog odbora ECB Benoa Ker u intervjuu objavljenom u ponedeljak u francuskom dnevniku „L Mond“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.