Gros: Srbiji su potrebni strategija i povezivanje preduzeća
Srbija koja je slične veličine kao Austrija ima od nje 10 puta manji izvoz, a može ga povećati uz ukrupnjavanje preduzeća, osnivanje firmi na izvoznom tržištu i pre svega strategiju sa jasnim ciljevima, nezavisnu od politike, izjavio je danas predsednik Senata privrede Srbije sa sedištma u Beču i Beogradu Ivan Gros.
„Austrija koja je slične veličine kao Srbija 2014. je izvezla robe u vrednosti 153 milijardi evra, više od 10 puta više nego što izvozi Srbija. Jedna mala Austrija ima promet sa svetom 260 milijardi evra“, rekao je Gros u intervjuu za Betu i EurActiv. Senat je osnovan u februaru 2014. godine uz podršku senata privreda Nemačke i Austrije sa ciljem povezivanja privrede Srbije sa evropskim privredama.
Kako je istakao, Austrija je pre 20 godina započela orijentaciju ka izvozu, a za to je potrebna jasna strategija nezavisna od politike, sa preciznim ciljevima i koracima kako će se do njih stići.
„Vlada mora okupiti znalce, i napraviti jednu takvu strategiju, ali se mora i sprovesti. Strategija mora biti nezavisna od dnevne politike, i državnici i političari moraju shvatiti da se bez nje neće moći da se ide napred“, naveo je on, rekavši da će i Senat privrede Srbije formirati za ekonomske odnose sa inostranstvom kako bi podržao koncept razvoja izvoza.
Za konkurentnost na međunarodnom tržištu je, kako je istakao, potrebno i ukrupnjavanje srpske privrede, jer preduzeća od 50-ak zaposlenih koliko ovde mogu imati mala i srednja preduzeća ne mogu biti konkurentna na svetskom tržištu, dok srednje preduzeće u Nemačkoj koje ima 3.000 do 4.000 zaposlenih to može.
Naveo je da je potrebna edukacija da su prošla vremena kada su mala preduzeća mogla da rade sama, jer ona mogu da pokriju samo tržišta u krugu od 50 do 100 kilometara, a za veće tržište potrebno je udruživanje.
„Najbolji primer je sledeći, imate dobro vino i umesto 10 miliona flaša možete proizvesti najviše 10.000 zato što nemate mogućnosti više da proizvedete. Kada bi se tehnologija usaglasila od više vinarskih proizvođača i napravio jedan brend kao što rade u inostranstvu, i sa tim brendom izlazilo i izvozilo, ali uz potpuno isti kvalitet, to je ukrupnjavanje“, naveo je on.
Volja za jačanjem regionalne saradnje, koja je iskazana i nedavno na samitu Zapadnog Balkana u Beču, je korak u dobrom pravcu, ali ne treba da ostane deklarativna, već firme koje imaju kompatibilne aktivnosti treba da stvaraju zajednička preduzeća čiji osnovni cilj je izvoz.
Takve zajedničke firme bi trebalo da osnivaju firme u inostranstvu, na primer u Nemačkoj, Austriji ili drugoj zemlji u kojoj imaju mogućnosti za saradnju i izvoz, jer bi tako dobile pristup finansijskim sredstvima u bankama i lizing kućama pod istim uslovima kao druge firme registrovane tamo, i mogle bi da donose novac i tehnologiju zajedničkoj firmi bez drugog stranog investitora.
„Balkanske firme sarađuju po principu ja izvozim tebi mleko a ti meni stoku, time se neće doći do značajnijeg rezultata. Cilj mora biti konkurentnost na razvijenom tržištu“, naveo je on.
Kada je reč o socijalnom elementu privrede, ocenio je da nije moguće imati iste socijalne uslove kao pre dve ili tri decenije zbog ekonomske krize i drugih problema, ali da je potrebno da se na nivou EU usvoji jedinstven stav jer su sistemi različiti, „od potpuno liberalnog do potpuno zaštitničkog“. Ceo intervju na sajtu www.euractiv.rs.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.