Hleb ne leči dijabetes, a voda ne sprečava rak

Kad krenu u kupovinu potrošači ovih dana nisu sigurni da li su ušli u apoteku ili supermarket. Na rafovima lekoviti hleb, sokovi koji poboljšavaju inteligenciju, napici za prevenciju raka dojke, proizvodi koji leče dijabetes i gotovo sve vrste bolesti. Da ne govorimo o dodacima hrani koji smanjuju struk, čajevima koji poboljšavaju probavu, mlečnim proizvodima koji sagorevaju masti. I sve to vrlo drsko istaknuto na deklaracijama krupnim slovima, a negde na dnu sitnim napisano da sadrže šećer, masti, aditive i soli, što ih automatski skida sa police zdrave ishrane. To je razlog zašto je Evropska unija veoma striktno regulisala oblast nutritivnih i zdravstvenih izjava na proizvodima kako bi njihovom upotrebom sprečila zloupotrebu i obmanu potrošača.

Foto: Alexas_Fotos/Pixabay.com

Foto: Alexas_Fotos/Pixabay.com

– Kod nas je trenutno ova oblast delimično pokrivena Zakonom o bezbednosti hrane i Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane i tek bi trebalo da usvojimo pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama čija je izrada u završnoj fazi. On će bliže da uredi oblast deklarisanja, reklamiranja i prezentovanja hrane koja koristi nutritivne ili zdravstvene izjave i da ih usaglasi sa evropskim propisima – kaže doc. dr Milka Popović, specijalista higijene i načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

U Evropskoj uniji je proces odobravanja izjava transparentan i dinamičan, podložan promenama. Za procenu opravdanosti njihove upotrebe na osnovu prikupljenih dokaza zasnovanih na nauci zadužena je Evropska agencija za bezbednost hrane, odnosno EFSA. Svaki proizvođač hrane, ali i potrošač, lako se može informisati o tome da li su pojedine zdravstvene izjave odobrene za upotrebu ili ne. Inače na sajtu EFSA postoje odobrene zdravstvene tvrdnje koje bi svaki proizvođač i kod nas mogao da koristi, ali je problem što takve izjave moraju da se koriste u originalnoj formulaciji, što našim proizvođačima ne ide u prilog. Naime, ako se za neku supstancu, mineral, vitamin u EFSI odobri zdravstvena izjava proizvođači takvu izjavu mogu da koriste za svoj proizvod samo pod uslovom da on zadovoljava i definisane uslove za upotrebu zdravstvene izjave.

– Naš budući pravilnik će koristiti evropski registar, koji je javan i lako dostupan, te ga odgovorni proizvođači hrane već uveliko koriste. Međutim, trenutno se na našem tržištu hrane, uključujući i flaširane vode i dijetetske proizvode, ali i druge proizvode (kreme, kozmetika i sl.), u pogledu zdravstvenih izjava, može videti šarolika situacija – od strogog pridržavanja evropske regulative do očiglednih, grubih kršenja odredbi propisa koji su na snazi već određeno vreme – kaže dr Popović.

Ona objašnjava da, pre svega, misli na odredbe zabrane pripisivanja hrani svojstava prevencije i lečenja, koji se veoma često krše na grub način i bez bilo kakvih ograničenja i kazni za proizvođače ili distributere. Proizvodi sa takvim izjavama plasiraju se na tržište, reklamiraju u medijima, oglašavaju na bilbordima i štampanim medijima, čini se, bez ikakvih posledica. Police su prepune prehrambenih proizvoda koji predupređuju razne bolesti, leče od dijabetesa do malignih bolesti.

– Nejasno je kako se ovakvi proizvodi uopšte mogu naći na rafovima naših prodavnica. Možda je ovo još jedna prilika da podsetimo i obrazujemo potrošače da sa velikom rezervom prihvataju ove informacije, sve dok ova oblast ne bude jasno i nedvosmisleno regulisana i sankcionisana. Jer, prema definiciji, zdravstvena izjava ukazuje ili sugeriše da postoji fiziološka veza između hrane ili sastojka hrane i zdravlja ili ukazuje da konzumiranje određene hrane ili jednog od njenih sastojaka značajno smanjuje uticaj faktora rizika za razvoj bolesti kod ljudi – kaže naša sagovornica iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Da li su potrošači kod nas dovedeni u zabludu? Sigurno, jer prema novijim podacima potrošačkih organizacija čak 70 odsto njih ne čita deklaracije, uglavnom samo naziv proizvoda i ono krupnim slovima, što automatski može da znači da najveći broj njih i veruje obmanjujućim porukama koje im proizvođači šalju motivisani pre svega profitom i zauzimanjem tržišta.

– Tržište je preplavljeno i hranom i dijetetskim proizvodima koji sadrže netačne tvrdnje, izjavama koje se pripisuju čitavom proizvodu, a ne sastojku, nazivi proizvoda koji i sami predstavljaju neodobrenu zdravstvenu izjavu, reklamiranje bez ograničenja na internetu (na primer „prevenira i leči sve ’civilizacijske’ bolesti“, uključujući i maligne bolesti), upotreba nespecifičnih tvrdnji – kaže naša sagovornica i napominje da kontrola deklaracija dijetetskih proizvoda ipak u našoj zemlji prolazi strožu proceduru pre puštanja u promet, što nije slučaj sa prehrambenim proizvodima, gde bi tek trebalo uvesti red.

(Jelica Antelj, Politika)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • rambo amadeus

    Sigurno medicina ne može nikom pomoći sa njihovim otrovom, hemijskim i još ga nazivaju lekovima. Zdrava hrana leči, sto posto sve!!! Idite kod lekara i u roku 20 dana imaćete minimum 4-5 bolesti i normalno i apoteke treba da rade, imamo mi hemijsko-naftno rešenje… To je sadašnje stanje u medicini.

Ostavite komentar