Hoće li Atina izaći iz krize?

Crni oblaci nadvijaju se nad Grčkom koja ima samo dve nedelje da se sporazume sa poveriocima. Obećanja Baraka Obame da će podržati restrukturizaciju grčkog duga nisu omekšale Nemačku koja smatra da bi za Atinu to bila loša usluga.

Foto: GiotaKonstantinou

Foto: GiotaKonstantinou

Dobro je što se posle sastanka evropskih lidera u Berlinu Ciprasova vlada vratila u žižu interesovanja što, možda, može da inicirala da se na dnevni red predstojećeg samita Evrogrupe, 5. decembra, postavi i pitanje srednjoročnih olakšica za ogromni grčki dug.

U praksi, pregovori sa predstavnicima institucija koji su i dalje u Atini, ne idu lako. Neprekidno se dodaju nove mere štednje, zahteva novo smanjenje penzija, kolektivna otpuštanja u javnom sektoru, hitna privatizacija svega onoga što je „zapelo“. Stiče se utisak da i pored svih pritisaka i dobre volje, Ciprasova vlada neće uspeti da ispuni sve zahteve.

Ministar finansija, Euklid Cakalotos, upozorava kreditore da je odlaganje odluke o srednjoročnim olakšicama duga opasno jer može da bude propuštanje dobre prilike da se Grčka izvuče iz krize. Cakalotos upozorava da odlaganje teme duga za još dve godine može da povuče i odlazak investitora. Istovremeno, u trenutku kada populizam u Evropi raste evrozona će preživeti samo, kaže, ako Evropa ubedi glasače da je u stanju da rešava probleme.

„Ako se grčki dug učini održivim to će značiti i kvantitativne olakšice sa strane Evropske centralne banke, a svako odlaganje rokova otvoriće prostor za tako dugo čekani oporavak privrede”, rekao je ministar finansija i naglasio da, ako sporazuma o dužničkim olakšicama ne bude u decembru ili januaru, Grčka neće moći da pretenduje na obećana sredstva i neće moći da se vrati na tržište pre 2018. godine, što bi značilo zaustavljanje programa na pola puta.

Ukoliko do odlaganja dođe, šta će biti s Grčkom?

Atina to više neće moći da podnese. Grčki dug porastao je u drugom polugodištu za 3,1 odsto dostigavši 179,2 procenata BDP-a. Bar 125.000 porodica živi od 100 evra mesečno, a 500 porodica na Kritu stanuje u automobilu ili na ulici, u bolničkom dvorištu. Kupaju se u perionici automobila. Jedan ugledni biznismen sa Krita nestao je pre tri godine. Rodbina ga je tražila ali ga je ekipa televizijske emisije „Svetlost u tunelu”, koja se bavi traganjem za nestalima, našla na ulici dok je rečao svoju porciju u javnoj kuhinji.

Dok poverioci pritiskaju vladu da stavi na doboš sve stanove i kuće za koje nisu plaćeni krediti, Grci izlaze na demonstracije u nadi da će i dalje njihov pregovarački tim i banke moći da zaštite njihove interese. U međuvremenu, raste armija nezaposlenih i prema grčkim statističkim podacima koji obuhvataju sve kategorije nezaposlenih, sada ih je 30,8 posto.

Da bi učestvovao u grčkom paketu pomoći MMF traži da u narednih desetak dana, do samita Evrogrupe, Atina za dodatnih 10 odsto smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, da se granica oslobađanja od poreza spusti na godišnji prihod od 8600 evra, da se nastavi sa liberalizacijom profesija, pokrene dalji proces privatizacije, posebno u sferi energetike. U nameri da olakša proces pregovaranja i ocenjivanja drugog paketa reformi, što je uslov za početak pregovora o dužničkim olakšicama, premijer je čak rekonstruisao vladu.

Iako Aleksis Cipras uverava naciju da je rešenje na vidiku i da je Grčka ispunila većinu svojih obaveza, u praksi je sve mnogo dramatičnije. Privreda je u recesiji, a zemlji je neophodan obećani kredit. Novac se i dalje iz banaka odliva u inostranstvo – sada u susednu Rumuniju i Bugarsku gde se seli sve više fabrika. Istovremeno, Grke od januara očekuje novi poreski cunami koji će podići poreze na nekretnine, biznis i poljoprivredne aktivnosti, poreze na gorivo, cigarete, kafu, fiksnu telefoniju i elektronske cigare.

Rešenje je „na dugom štapu” a Grčkoj je neophodan obećani kredit iz trećeg paketa pomoći kako bi podmirila dospele obaveze prema tim istim poveriocima. Sve češće se spominje četvrti memorandum, novi paket pomoći kako bi se na brzinu izvršio pritisak i Grčka dodatno zadužila. Premijer odbacuje ovu mogućnost i insistira da kreditori ispune svoj deo obaveza i da, konkretno kada je reč o Berlinu koji je glavna kočnica, Nemačka postupi isto onako kako je prema njoj 1953. godine postupila međunarodna zajednica kada joj je otpisala dug.

Podeljenost u samoj Evrogrupi i zabrinutost Evrope posle pobede Donalda Trampa možda mogu da idu u prilog Grčkoj. Da eventualno već 28. novembra na radnom sazivu Evrogrupe dobije „zeleno svetlo“ koje će utabati put za povoljnije rešenje na samitu 5. decembra. Poslednjih dana često se sa nadom podseća na izjavu predsednika Evrogrupe, Jeruna Dajselbluma, koji je na kongresu u Londonu izjavio da „u decembru treba da se razgovara o kratkoročnim merama za grčki dug i da postoji određeni stepen optimizma”.

(Jasmina Pavlović Stamenić, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake