Investitori beže od nekad popularnih tržišta u razvoju

Foto: Beta

Ko je poslušao savete Volstrita i proteklih godina kupovao akcije zemalja s tržištem u razvoju, sada se kaje jer je indeks tih tržišta MSCI u poslednjih godinu dana izgubio 25 odsto vrednosti.

Po izbijanju finansijske krize u SAD, ubacivanje novca na tržišta u nastajanju izgledalo je kao sigurna opklada. Kina je gutala sirovina iz Brazila, Indonezije i Rusije, a njihovi berze su rasle. Volstrit je proizveo 246 fondova koji su koristili taj bum.

„Šta god da je vruće, Volstrit će pojuriti s novim proizvodima da na to skrene pažnju investitora“, kaže Lari Svedro, šef istraživanja u firmi za upravljanje ulaganjima „Bakingem“ (Buckingham Asset Management). I to je radilo. Za pet godina, do 2013, investitori su ulili 104 milijarde dolara u fondove akcija tržišta u nastajanju. Količina novca u tim fondovima se učetvorostručila.

Sada, u klasičnom maniru, investitori idu unazad: ove godine su povukli 40 milijardi dolara iz akcija tržišta u nastajanju, što je rekordan tempo povlačenja, jer je usporavanje u Kini udarilo kompanije koje je snabdevaju sirovinama. Ali, i prodaja akcija je stvorio realnu vrednost. Tako je sada je upola jeftinije zaraditi od akcija kompanija na tržištu u nastajanju, nego od akcija američkih kompanija.

Klađenje na tržišta u razvoju nikada nije bilo za ljude sa slabim srcem. Vrednost skokovito skače s poplavom novca od investitora koji se nadaju da će profitirati od brzog ekonomskog rasta. Potom dolazi kriza, kolaps valute i nagli rast inflacije. Vrednost se survava i novac beži napolje.

Vrednost sada pada zbog strahovanja da će se još više usporiti kineska potražnja za brazilskim čelikom, indonežanskim ugljem, čileanskim bakrom i drugim dobrima. Klizanje valuta tih zemalja smanjuje manevarski prostor kompanijama koje pokušavaju da vrate kredite uzete u dolarima. Podsećanje na finansijsku krizu Azije 1997. godine sada nije od pomoći. Tada su investititori pobegli iz Tajlanda, Indonezije i od drugih „azijskih tigrova“, a posledice su zapretile da će izazvati globalnu recesiju.

Ipak, investitori možda greše jer su kompanije u zemljama u razvoju više kredita uzele u lokalnim valutama, tako da su bolje pripremljene kada te valute padnu u odnosu na dolar. Proizvođači u Južnoj Koreji i Tajvanu uvoze mnogo sirovina, te imaju koristi od pada cena. Mnoge velike indijske kompanije oslanjaju se na lokalne klijente, pružajući bankarske usluge i robu široke potrošnje rastućoj domaćoj srednjoj klasi.

Problem je što cene mogu još više opasti. Kris Brajtman, šef službe za investicije u firmi „Riserč afilijejts“ (Research Affiliates) upozorava da investitori imaju tendenciju da preteraju u vreme pada, baš kao i u doba rasta, smatrajući da će „to što se trenutno dešava, trajati zauvek“.

Padovi cena sirovina su zapanjujući. Cena nafte je opala za više od polovine u proteklih godinu dana, cena rude gvožđa za trećinu, uglja i bakra za više od četvrtine. Čak su i cene pšenice i kukuruza pale za više od polovine tokom poslednje dve godine.

Te cene sada padaju jer je previše kompanija izvuklo previše sirovina pre finansijske krize. Kineski masivni stimulativni program podstakao je još više bušenja i kopanja. Pošto su već napravile velike investicije, kompanije su smatrale da mogu da nastave da ispumpavaju naftu i vade rudu. Investitori su pretpostavljali da ponuda još dugo neće moli da prevlada potražnju.

Ali, investitori greše jer male firme za bušenje i rudari već ostaju bez posla jer cene padaju ispod njihovih troškova proizvodnje. To bi trebalo da konačno smanji ponudu i dovede do stabilizacije cena.

Podstaknuti višim kamatnim stopama nego u SAD, investitori su se bacili na fondove obveznica na tržištima u nastajanju u periodu posle krize 2008. godine. Tako su vlade u Brazilu, Turskoj i drugim zemljama u razvoju smanjile svoje zaduživanje, i dok su se njihove privrede brzo širile, činilo se da te zemlje neće imati nikakvih problema da dobijeno otplate. Za četiri godine posle 2008, iznos novca koji su ti fondovi obveznica imali na raspolaganju, povećao se za tri puta, na 77 milijardi dolara.

Ali, i te vrednosti sada padaju jer su Brazil i Rusija upali u duboku recesiju, a vrednost valuta zemalja s tržištem u razvoju je opala širom sveta. 

Tužna istorija tržišta u razvoju najavljuje talas propasti korporacija, skok inflacije i rastuću političku nestabilnost i gnev na ulicama. Posle azijske finansijske krize, studentski protesti su u Indoneziji, jednoj od najteže pogođenih zemalja, pomogli svrgavanje vladara posle tri decenije na vlasti.

Ipak, investitori možda greše što beže jer su te zemlje bolje pripremljene za finansijske šokove. One imaju manji teret duga nego mnoge razvijene zemlje i nagomilane devizne rezerve da brane svoje valute. „Proteklih godina je blo socijalne nestabilnosti bežanja kapitala iz banaka, ali to se ne dešava danas. Smatram da je to pozitivan znak“, kaže Semi Muadi, portfolio menadžer firme „T. Rou Prajs“ (T. Rowe Price).

Samo 2,3 odsto preduzeća na tržištima u nastajanju, koje agencije za rejting smatraju najrizičnijim, ove godine je propustilo neku uplatu koju je dugovalo. To je za dlaku iznad 2,2 odsto stope bankrota za slične američke kompanije. Ta stopa može skočiti, ali investitori zbog tog rizika i dobijaju više.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar