Izvezeno 943 tona meda

Foto: Beta

Proizvodnja meda u 2016. u Srbiji neće biti rekordna kao predhodne godine zbog nepovoljnijih vremenskih uslova i kiše u period cvetanja bagrema, ocenila je sekretar Grupacije Privredne komore Srbije (PKS) za pčelarstvo i proizvodnju meda Mirjana Miščević.

Ona je agenciji Beta kazala da je u Srbiji prošle godine zbog pogodnih vremenskih uslova proizvedeno rekordnih 12.263 tona meda što je za 67 odsto više nego 2009. ili za čak 179 odsto više nego 2014.

Miščevićeva je dodala i da je u prvih šest meseci 2016. iz Srbije izvezeno 943 tona meda u vrednosti od 4,3 miliona dolara, dok je ukupan izvoz meda u 2015. bio 2.045 tona ili vrednosno izraženo 9,6 miliona dolara, a to je za 11 odsto više nego 2014.

„Otkupna cena meda u Srbiji 2006. bila je oko 1,2 evra ili 90 do 140 dinara po kilogramu u zavisnosti od vrste i pakovanja, dok je u 2015. dostigla 4,2 do pet evra. Trenutna cena meda u maloprodaji iznosi 800 dinara po kilogramu“, naglasila je ona.

Prema njenim rečima, najviše meda prošle godine iz Srbije je izvezeno u Italiju, Nemačku i Norvešku, dok u ovoj godini prednjači izvoz u Italiju, Norvešku i Austriju, jer kupci iz Nemačke pokazuju manje interesovanje za srpski med i u tu zemlju je u prvih šest meseci izvoz smanjen četiri puta u odnosu na isti period 2015.

Ona je naglasila i da je vrednost jedne tone meda koju je Srbija uvezla u prvih šest meseci 2016. procenjena na 18.000 dolara.

Miščevićeva je dodala i da se Hemijski fakultet u Beogradu priprema za akreditaciju po „ISO/IEC 17 025“ standardu za ispitivanje autentičnosti meda, jer kako je naglasila, akreditacija predstavlja važan element za obezbedjenje kvaliteta u sistemu trgovine, posebno medjunarodne.

U Srbiji je u 2015. prema podacima Republičkog zavoda za statistiku registrovano 792.000 košnica, dok ih je 2014. bilo 677.00, a 2009. godine 490.00.

„Srbija raspolaže prirodnim resursima, koji su osnov razvoja pčelarstva, što ukazuje na ogromni potencijal i mogućnosti za intenzivan razvoj pčelarstva. Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pružaju odlične uslove za gajenje pčela u Srbiji i sve više domaćinstava se bavi pčelarstvom kao osnovnim ili dopunskim zanimanjem“, kazala je Miščević.

Ona je naglasila i da je pčelarstvo jedina grana poljoprivrede kojoj su ove godine povećane subvencije, što je svakako uticalo i na veću proizvodnju, precizirajući da su podsticaji za pčelarstvo u 2016. podignuti na 600 dinara po košnici.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar