Javne finansije dobre ali nije vreme za opuštanje

Foto: Beta

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić je ocenio da je trenutno stanje javnih finansija Srbije znatno bolje nego prošle godine, ali da nije vreme za opuštanje i odustajanje od ključnih fiskalnih mera.

„Stanje javnih finansija Srbije je bolje i od plana za 2015. godinu. Međutim, tri, četiri ili pet dobrih meseci, pa ni jedna godina, ne znače mnogo. Da bi se uspostavile zdrave i održive javne finansije takvo stanje treba da traje duže, treba da popravljamo stanje bar tri godine, a nakon toga i da ga održavamo“, rekao je Arsić za novi broj časopisa „Biznis i finansije“.

On je upozorio da je neodgovorno i opasno da se posle početnog uspeha već gleda kako da se odustane od nekih ključnih fiskalnih mera.

„Smanjenje plata u javnom sektoru i penzija dovodi do relativno velikih budžetskih ušteda, a na javne finansije pozitivno je uticalo i to što je zaustavljeno odlivanje novca iz budžeta za pokrivanje gubitaka u javnim preduzećima. Nema više novih velikih izdataka ni za banke“, istakao je Arsić.

Podsetio je da je država posegnula i za nekim privremenim merama „kojima se stanje javnih finansija dodatno poboljšava, ali to nije dugoročno održivo“, a  jedna od takvih mera je naplata dividendi od javnih preduzeća, koja je iznosila oko 17 milijardi dinara.

U aprilu je EPS uplatio u budžet još oko sedam milijardi dinara koje, prema Arsićevim rečima, nije trebalo knjižiti kao prihod jer je reč o vraćanju duga koji je država ranije platila u ime te kompanije.

„Osim toga, država uzimanjem 10 odsto zarada u javnim preduzećima ostvaruje mesečni prihod od oko dve milijarde dinara, što je za pet meseci oko 10 milijardi dinara. To je privremen prihod, čiji je pravni osnov problematičan i koji će morati jednom da se ukine, a tada će se pojaviti deficit od oko 20 milijardi dinara godišnje“, ukazao je Arsić i dodao da je za pet meseci 2015. godine država po različitim osnovama od javnih preduzeća vanredno naplatila više od 30 milijardi dinara, što je dodatno pogoršalo ionako loše stanje u tim preduzećima.

Po njegovoj proceni, budžetski deficit ove godine će biti manji nego što je dogovoreno sa MMF-om i iznosiće oko 4,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„Čak i eventualno povećanje plata i penzija, ako ga bude krajem ove godine, ne bi mnogo uticalo na ovogodišnji rezultat u budžetu, ali bi uticalo na rast deficita u narednim godinama. Bilo bi, međutim, dobro da deficit smanjujemo brže nego što je to dogovoreno sa MMF-om, kao i da dalje smanjivanje nastavimo u naredne dve godine, dok se ne obori ispod tri odsto BDP-a, jer je deficit od 4,5 odsto visok“, kazao je Arsić.

Kako je naglasio, tek kada deficit padne ispod tri odsto BDP-a biće zaustavljen i rast javnog duga u odnosu na BDP, a jedna od mera kojom bi u narednoj godini trebalo dodatno da se smanji deficit je smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru.

„Otpuštanje oko devet hiljada ljudi doneće uštede od oko osam milijardi dinara, odnosno oko 0,2 odsto BDP-a. Nisu to baš velike uštede, ali broj zaposlenih u javnom sektoru bi, u svakom slučaju, trebalo smanjivati i naredne dve godine i to dosta sistematičnije nego do sada“, smatra Arisić.

On je kazao da rasta privrede nema bez rasta kreditne aktivnosti, a da rasta kreditne aktivnosti nema sa ovolikim procentom loših kredita i ovako lošim stanjem u privredi.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar