Javni dug neće rasti usled odluke FED-a

Foto: Beta

Ministarstvo finansija Srbije je danas ocenilo da bi trebalo da dodje do daljeg rasta javnog duga Srbije nakon što je američka Uprava federalnih rezervi (FED) povećala referentnu kamatnu stopu.

„Prema prvim reakcijama tržišta ne očekuje se značajno pomeranje vrednosti američkog dolara u odnosnu na evro, a indirektno i na našu domaću valutu, te ne bi trebalo da dođe do daljeg rasta javnog duga Srbije po ovom osnovu“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da „Srbija nije propustila šansu da se zaduži jeftinije iz dva razloga – Evropska centralna banka za razliku od Federalnih rezervi SAD neće podizati svoju referentnu kamatnu stopu i Vlada Srbije nastaviće sa uspešnom realizacijom programa fiskalne konsolidacije“.

Federalne rezerve SAD su juče podigle referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, ali po oceni Ministarstva finansija to se očekivalo od početka ove godine i najveći deo tog pomeranja već se odrazio na vrednost američkog dolara u odnosu na evro i druge valute.

„Promena monetarne politike FED-a može samo ograničeno da deluje na našu sposobnost i uslove zaduživanja, jer je strategija javnog duga Srbije pre svega orjentisana ka izvorima finansiranja u dinarima i u evrima. Za Srbiju je mnogo relevantnija politika Evropske centralne banke od centralne banke SAD te očekujemo da odluka FED-a neće uticati na rast javnog duga Srbije“, navelo je Ministarstvo finansija.

Kako je objašnjeno, strategija upravljanja javnim dugom Srbije predvidja da se sve zaduživanja, ukoliko to tržišni uslovi dozvole, obavlja u dinarima i evrima.

„Evropska centralna banka, za razliku od Federalnih rezervi SAD, ne planira tokom 2016. godine da podiže referentnu kamatnu stopu, stoga se planirano zaduživanja Srbije za 2016. godinu može realizovati na način kako je to predviđeno Zakonom o budžetu za 2016. godinu i na taj način izvršiće se optimizacija strukture javnog duga“, istaklo je Ministarstvo finansija.Istaknuto je da je 2015. godini ostvaren uspeh u fiskalnoj konsolidaciji jer je budžetski deficit za 11 meseci samo jedan odsto BDP-a, a time je smanjen obim ponude državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu, što je uticalo da se troškovi finansiranja u dinarima i evrima smanje.

Pad dinarskih stopa na državne hartije od vrednosti po različitim ročnostima kretao se od tri do 4,3 procentna poena tokom 2015. godine u odnosu na poslednji kvartal 2014. godine, dok je pad kamatnih stopa na evro hartije od vrednosti bio od jedan do 1,5 procentnih poena u istom periodu, navodi se se u saopštenju Ministarstva finansija.

Istaknuto je da je Srbija zahvaljujući povoljnom zajmu od Ujedinjenih Arapskih Emirata, denominovanog u američkim dolarima, servisirala sve svoje dolarske obaveze tokom 2015. godine, ali će sredstva tog zajma pokriti i sve dolarske obaveze i u 2016. godini.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar