Kad će taj metro? Prva linija još na papiru

Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju” – pre više od tri decenije Duško Radović, čuveni novinar i pisac, što ironično, a što u zbilji prokomentarisao je ovaj višegodišnji san žitelja prestonice. Na ovo njegovo pitanje ni dan-danas Beograđani nisu dobili definitivan odgovor. Uoči prošlonedeljnog predstavljanja projekta beogradskog metroa, činilo se da će odgovor konačno stići. Ali nije. Gotovo pola veka od kada je ozbiljnije počeo da se razrađuje projekat podzemne železnice, trase prestoničkog metroa i dalje se tek iscrtavaju.

Foto: Beta

Foto: Beta

Premijer Aleksandar Vučić jeste u televizijskom intervjuu ovih dana najavio da bi prva trasa metroa mogla da bude Višnjica, Dorćol, Džordža Vašingtona, Ekonomski fakultet, „Beograd na vodi”, Banovo i Julino brdo, Makiško polje. Prvi čovek vlade najavio je i drugu moguću liniju – potez Ustanička – Zemun.

Ove najave ipak gotovo ni u čemu se ne razlikuju od mnogih drugih izrečenih na temu metroa u prethodnih četrdesetak godina. Da se i dalje tek obavljaju analize i razmatraju dodatne varijante za prve linije, nezvaničnu potvrdu dobili smo i od pojedinih predstavnika grada.

Koliko je neizvesno kada će na gradilištu prve trase metroa zabrundati mašine potvrđuje i to što se gotovo iz meseca u mesec rok za početak njegove gradnje stalno pomera. U razgovoru za naš list gradonačelnik Siniša Mali je polovinom septembra najavio da će do kraja godine u Saobraćajnoj studiji grada biti obznanjeno kuda bi trebalo da prođu prve tri linije metroa, da će 2017. biti utvrđeno kako će se gradnja finansirati i da bi prve mašine mogle da se začuju do kraja 2018. godine. Ali, kako su minule sedmice predstavljene samo moguće, a ne linije koje će biti definitivne, jasno je da se početak radova teško može očekivati pre 2019. godine, pogotovu ako se zna da u međuvremenu treba da se izrade i glavni projekti.

U ovoj jednačini sa više nepoznatih lako se može izračunati jedan podatak. Beograđani bi u metro, u najboljem slučaju, mogli da uđu četiri decenije nego što je to zamislio Branko Pešić, najpoznatiji čelnik prestonice i njegovi saradnici.

Iako su planovi za beogradski metro postojali i u prvoj polovini 20. stoleća, oni su počeli da se konkretizuju tek 1972. Tada je pri gradu osnovan Sektor za metro na čije čelo je postavljen arhitekta Branislav Jovin. Studija koja je predviđala izgradnju pet linija samostalnog metroa i četiri linije regionalnog finalizovana je 1976. godine. Prva linija, prema njoj, trebalo je da Zemun i Novi Beograd preko Terazijske terase poveže sa Vukovim spomenikom, a kasnije i sa Malim Mokrim Lugom. Bio je plan da ostale linije premreže Dorćol i Braće Jerković, Bežaniju i Jajince, Dorćol i Kneževac, kao i da Beograd povežu sa Zrenjaninom, Rumom, Požarevcem, Pančevom…

Zemun i Terazijska terasa trebalo je da budu povezani već osamdesetih. Bio je predviđen i most za metro preko Save koji bi se nadovezivao na Nemanjinu. Desetak godina posle osnivanja Sektora za metro projekat je ipak ocenjen kao preskup i sve više je počela da se polovinom osamdesetih zagovara ideja „Tramvajem u 21. vek”.

Ideje o metrou opet su zaživele tek 1997. kada je Zoran Đinđić izabran za prvog čoveka Beograda. Plan je bio da se što pre raspiše tender i počne gradnja. Gradske vlasti tih godina su se ubrzano smenjivale, ali nije se odustajalo od ideje da treba izgraditi liniju od Zemuna i Novog Beograda do Vukovog spomenika i most preko Save.

U prvoj dekadi 21. veka, kada su demokrate preuzele prestonicu, sve više je u opticaju bila ideja o lakom metrou, šinskom sistemu koji bi iskoristio postojeću infrastrukturu gradske železničke mreže i time uštedeo dosta novca. Dolaskom na vlast Dragana Đilasa, još jednom se u priči o metrou pojavljuje novi zaokret – ponovo se oživljava ideja o projektu iz 1976. Prema studiji koja je usvojena krajem 2012. plan je bio da se metroom najpre povežu Ustanička i Aleksandra Dubčeka u Zemunu i da prva faza radova, teška milijardu evra, bude završena najkasnije 2018. godine.

Ovaj plan Siniša Mali opisao je kao – neodgovoran.

– Nismo imali odgovarajuće podatke na osnovu kojih bi se definisale linije. Prema našoj saobraćajnoj strategiji, prve linije biće osmišljene na osnovu brojanja putnika, trendova u razvoju grada, planova za ostale vidove javnog saobraćaja – naveo je Mali nedavno za naš list.

Na poslednje planove o metrou, na kome bi prvi radovi koštali između milijardu i četiristo i milijardu i devetsto miliona evra, arhitekta Branislav Jovin ne gleda blagonaklono. Ove najave on je ocenio kao „nastavak manipulacije i demonstracije neznanja u projektovanju metroa”.

– Brojanje saobraćaja i prognozirano opterećenje je metodologija koju je Evropa napustila odmah posle Drugog svetskog rata. To je bio period automobilskog grada, ali ubrzo posle toga usvojen je novi urbanizam koji predviđa metro sistem. Do Drugog svetskog rata osam gradova u Evropi je gradilo metro, a sada je više od 60 njih. I nije rešenje napraviti jednu liniju, već celu mrežu. Krenuti iz centra u prvoj etapi i dodavati nove linije ka periferiji – kaže Jovin dodajući da svaki grad sa više od milion stanovnika treba da ima ovaj sistem, ako želi da ima efikasan javni prevoz.

(Dejan Aleksić, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake