Kako se izboriti sa švercom kafe?

Proizvođači kafe već izvesno vreme upozoravaju na nelojalnu konkurenciju, odnosno šverc sirove kafe koji, kako se procenjuje „zauzima“ više od 20 odsto tržišta, odnosno 5.000 tona godišnje. Kako ističu, država je usled toga na gubitku od milijardu dinara na godišnjem nivou.

Generalni direktor strateškog poslovnog područja kafa Atlantic grupe u okviru koje je i kompanija Grand Andrej Bele rekao je da je ta kompanija, još pre skoro tri godine pokrenula inicijativu za uvođenje akciznih markica na kesicama proizvoda kako bi se izborili sa sivim tržištem. Akcizne markice bi bile potvrda da je proizvođač ispoštovao legalan proces uvoza i platio dažbine državi, ali isto tako i prošao sve kontrole kvaliteta.

Bele ističe da kompanija samo po osnovu plaćanja carine i akciza na uvoz sirove kafe godišnje uplati oko 11 miliona evra u republički budžet

„Kao vodeći proizvođač kafe u regionu smatramo da treba zajedno sa državom da nađemo najoptimalnije rešenje u borbi protiv sive ekonomije, jer je to u zajedničkom interesu. Zato smo pokrenuli inicijativu za uvođenje akciznih markica na kafu, jer smatramo da je to dobar način da počne da se uvodi red na tržištu“, ističe on.

Sada kad je država sama pokrenula inicijativu da se krene u borbu protiv sive ekonomije, proizvođači veruju da će se u narednim godinama više angažovati na pronalaženju najboljeg rešenja i spremni su da budu sagovornik u svim procesima u tom cilju, naveo je Bele.

On je kao primer naveo BiH gde je ubrzo nakon uvođenja akciznih markica, šverc kafe opao i do 30 odsto, kao i broj sumnjivih pržioničara. To samo potvrđuje da, bez obzira na nisku kupovnu moć, potrošač za svoj novac koji sve teže izdvaja, želi da ostvari svoje pravo na kvalitet.

Kako kaže, obzirom da se već sada plaćaju akcize, trošak oko uvođenja akcizne markice bio bi minimalan i ne bi dodatno uticao na krajnju cenu, ali bi pomoglo da potrošači budu sigurni u kvalitet kafe koju kupuju, što bi sigurno doprinelo i smanjenju sivog tržišta.

„Mi smatramo da ako se akcize već plaćaju, naša kompanija po kilogramu sirove kafe plaća 84,4 dinara, odnosno 105,50 za gotov proizvod, akcizne markice mogu i treba da predstavljaju zaštitu od nelegalnih tokova i doprinesu smanjenju nelojalne konkurencije“, ističe on.

Procene pokazuju da je na srpskom tržištu oko 24.000 tona kafe godišnje, a da je procnat sivog trzista oko 20 odsto. Prema podacima kompanije Strauš Adriatic, (u okviru koje su Don kafa i C kafa), šverc kafe se intenzivirao nakon 2012. godine i procenjeno je da čini oko 20 do 25 odsto tržišta, odnosno 5.000 tona godišnje. To upućuje na zaključak da je svaka peta šoljica tradicionalne kafe u Srbiji prošvercovana. Dnevno se na teritoriju Srbije prošvercuje od 13 do 15 tona sirove kafe, pokazuju podaci te kompanije.

Još jedan od bitnih problema sa kojima se suočavaju svi legalni uvoznici i proizvođači kafe, poput Strauš Adriatic-a je dodavanje raznih surogata u tradicionalnu kafu i to što se oni uopšte ili neadekvatno ne deklarišu. Cilj dodavanja surogata je da se proizvod učini jeftinijim i samim tim cenovno prijemčivijim za potrošače na štetu kvaliteta, kažu.

„O švercu sirove kafe nije se toliko govorilo sve dok se nije pojavio zabrinjavajući podatak da legalni uvoz sirove kafe značajno opada iz godine u godinu, dok istovremeno raste šverc sirove kafe“, kaže generalni direktor kompanije Strauš Adriatic Siniša Daničić.

Zbog rastućeg šverca, država je u velikom gubitku i kada se saberu sve nenaplaćene akcize i pripadajući porezi koji se na ovaj način izbegavaju, gubici države iznose oko milijardu dinara godišnje, kaže Daničić. Poređenja radi, ovom sumom se može izgraditi 50 dečjih vrtića.

On kaže da se Srbija od svih zemalja u regionu najviše suočava sa ovim problemom i zbog toga je potrebna reakcija države.

„Država je prepoznala veličinu problema i pokazala spremnost da krene u borbu protiv privrednih subjekata koji se bave švercom sirove kafe, u sklopu borbe protiv sive ekonomije i povećanja finansijske discipline i to ne samo na lokalnom, već i na regionalnom planu. Inicijativu u suzbijanju crnog tržišta trebalo bi preuzme Uprava carina i preseče najveće tokove ulaska sirove kafe na teritoriju Srbije“, smatra Daničić.

Takođe, kaže, saradnja države i predstavnika industrije može dati dobre rezultate u borbi sa nelojalnom konkurencijom.

Sledeća godina će po svemu sudeći imati još izazova za proizvođače kafe.

Iako je u Brazilu ostvaren rekordan prinos, spakovan u 55 miliona vreća kafe, samo 10 miliona od te količine sadrži robustu, koja je i u Vijetnamu zabeležila pad od najmanje 15 odsto. Sve to upućuje da će berzanske cene nastaviti da rastu. Porast cene sirove kafe »pritiska« i porast cena u maloprodaji.

Što se tiče tržišta Srbije, predstavnici Štraus adriatika i Grand kafe nadaju se da potrosači ipak neće u tolikoj meri osetiti poskupljenje, koje je, po svemu sudeći, izvesno.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.