Ko u stvari u Srbiji plaća besplatno školstvo i zdravstvo?
„Ko plaća besplatno školstvo i zdravstvo? Ko nam gradi puteve?
Kome se uzimaju porezi da bi država živela, ko koristi ta sredstva, od koga se uzme za sve ono što država troši?
Verujem da ćemo se svi složiti da školstvo i zdravstvo (i ostale usluge države) nisu besplatni i samo je pitanje ko ih plaća. Verujem da ćemo se složiti da odgovor na ovo pitanje važi za svaku zemlju na svetu.
Dakle, zamislimo jednog sirotana koji radi u fabrici i recimo zarađuje 50 000 dinara bruto. To znači da mu je neto plata oko 32 000-34 000 dinara (ako sam pogrešio u broju, molim da me neko ispravi) a razliku daje državi za porez na platu, doprinose za PIO, zdravstveno i nezaposlene.
Ostaje mu 33 000 dinara. Od toga ako troši za proizvode i usluge (a za šta drugo?) mora 20 % da plati državi PDV šta god da kupi (20 % od 33 000 je 6 600 dinara). Pored toga, ako kupi akciznu robu (gorivo, cigarete, kafa….). Neka mu na to ode (na akcize) još 500 dinara (više je, al’ ajde). Onda mora da plati registraciju vozila jednom godišnje, porez na nepokretnu imovinu, mora da plati vađenje lične karte, zdravstvene knjižice, pasoša, izvod iz matične knjige i ko zna šta još.
Dakle, ako je sirotan zaradio 50 000 dinara, on je državi dao bar pola svoje zarade, a tek pola ostane njemu.
A kako poreze plaćaju bogati? Npr. bogataš zaradi 5 000 000 dinara mesečno (u odnosu na 50 000 sirotana). On sebe prijavi na svoju firmu na minimalac, pa državi za poreze i doprinose na platu od 5 000 000 da 13 000 ili 0,26 % svoje zarade. Ako je preduzetnik, ne plaća porez na dobit. Ako je osnivač DOO onda plaća tek 20 % poreza na dobit, s tim što ima razne odbitke pa ovih 20 % ne plaća na svoju zaradu nego samo na administrativno prikazani deo zarade. Ima firmu pa ima umrežene telefone sa porodicom i ništa ne plaća, ima razne povrate PDV i poreza ima službeni auto za koji mu je jeftinije da ga drži preko firme nego da ga registruje kao privatnik.
Čak i ako nije vlasnik DOO ili preduzetnik, ako neko ima veliku platu, postoji iznos iznad koga dobija povraćaj doprinosa pa onima sa visokim platama poreska uprava vrađa novac. Npr. onaj ko ima platu 150 000 dinara mesečno on na proizvode i usluge potroši recimo 100 000 (i na to plati 20 % PDV) dok 1/3 plate ušteka i stavi u banku da mu se oplođuje a na tu zaradu ne plaća porez na dobit ako drži štednju u dinarima a ako drži u devizama, porez na dobit im je samo 20 %).
Sve u svemu, sirotan državi da bar 50 % onoga što zaradi a bogataš državi ostavi tek 20-25 % onoga što zaradi.
A poenta je da ima mnogo više siromašni9h od bogatih, pa je osnova veća pa je i poreski sistem svake zemlje (pa i Kube) takav da sirotinja plaća poreze.“ (Alter_Ego)
Napišite i Vi šta mislite o ovoj temi na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.