Mladi na posao čekaju u proseku dve godine

ladi u Srbiji, bez obzira na stepen obrazovanja, na posao čekaju u proseku dve godine, retko se dodatno obrazuju tokom studija, a fakultete upisuju da bi odlagali potragu za poslom nakon završene srednje škole. Stopa nezaposlenosti mladih (do 30 godina) u Srbiji veoma je visoka – 43,1 odsto.

Statistika kaže da je trenutno u našoj zemlji 186.000 mladih koji traže posao, a većina od tog broja iščekuje prvo zaposlenje. Armija mladih s praznom radnom knjižicom godinama unazad broji oko 200.000 ljudi. Najnoviji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da se situacija ipak menja nabolje: učešće mladih na evidenciji NSZ u septembru smanjeno je za 5,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Foto: Beta

Foto: Beta

Jedan od najvažnijih uzroka nezaposlenosti mladih jeste neusklađenost obrazovnog sistema i tržišta rada, posebno kad je reč o visokom školstvu. Prema poslednjim procenama, mladi sa srednjom školom lakše dolaze do radnog mesta, što se može tumačiti i njihovom fleksibilnošću, ali i lakoj prilagodljivosti potrebama privrede.

Ovo su samo neki od podataka iznetih na nedavnom skupu u organizaciji Medija centra na temu „Nezaposlenost mladih – od želje do karijere, kako doći do posla”. Čuo se i podatak da je Srbija, uz Rumuniju i Bosnu i Hercegovinu, jedna od tri evropske zemlje sa najvećom stopom nezaposlenosti među visokoobrazovanima. Koji su razlozi za ovako visoke procente, ako se izuzme loše stanje privrede?

Po mišljenju ministra prosvete dr Srđana Verbića, krivac za to su i sami mladi, jer upravo su oni ti koji mogu najviše da urade kada traže posao.

– Niko nema moralno pravo da sedi i čeka da mu država reši problem zaposlenja. Tačno je da i država mora da učini još mnogo toga, na primer da pomogne mladim preduzetnicima koji žele da pokrenu ili unaprede svoj biznis. Međutim, svaki mladi čovek mora prvo da se zapita šta je to što poslodavac traži, šta treba da ponudi kako bi bio prepoznat kao ozbiljan kandidat prilikom konkurisanja za posao – smatra Verbić.

Zato je, dodaje, neophodno da se uključe i u neformalni sistem obrazovanja, da studenti koriste sve prilike za usavršavanje, kurseve, seminare, jer poslodavci ne vrednuju samo formalnu diplomu fakulteta.

– Evropska komisija kroz program „Garancija za mlade” izdvaja novac za studentsku praksu, što zemlje u okruženju obilato koriste. Mi, nažalost, još nemamo formu za angažovanje tih sredstava, ali se nadam da će taj problem biti rešen u narednih godinu dana i da će mladi imati priliku da koriste taj novac kako bi naučili ono što nisu do tada. Tako će i poslodavci dobiti novac koji sada nemaju da ulože u praksu – objašnjava ministar prosvete.

On kaže i da ne vidi nikakvo opravdanje za one koji upisuju fakultete čije hiljade svršenih studenata čeka posao.

Kako je predviđeno i Strategijom razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine, više neće postojati samo kategorija budžetskih i samofinansirajućih studenata, već se uvodi tzv. linearni model.

– U novom zakonu o visokom obrazovanju, koji je u pripremi, postojaće linearni model, u kojem nikome nije garantovano da će 100 odsto biti na budžetu, nego sa polovinom, trećinom ili manje od toga, zavisno od uspeha. Za ostalo će student morati da nađe sponzora ili će sam da plati troškove studija. Još tražimo pravi model – objašnjava ministar.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ukazuje na još jedan problem: „Moramo pripremiti mlade za poslove koji dolaze, jer to nisu isti poslovi u pogonima kao pre 30 godina”.

Rad na crno, a podaci govore da je čak 85 odsto mladih spremno da se zaposli bez papira, još jedan je problem sa kojim se suočavaju oni koji krenu u potragu za poslom.

– Mi smo u Savetu za zapošljavanje Skupštine grada Beograda uveli kao novinu direktnu komunikaciju sa poslodavcima, kojima smo rekli da moraju da prijavljuju radnike, a planiramo i da pojačamo rad inspekcijskih službi. Ovde, međutim, treba biti oprezan, jer poslodavci to mogu da dožive kao represiju i na kraju zatvore lokale. Čvrsto verujem da bi svaki poslodavac najviše voleo da može sve da plati, da svi budu prijavljeni i da nikoga ne boli glava – smatra Dragomir Petronijević, predsednik ovog Saveta.

Da pozitivnih pomaka ipak ima, svedoči i primer Beograda. U okviru programa „BG prakse”, oko 600 studenata stiče radno iskustvo u državnim i privatnim ustanovama i firmama.

– Niko ne treba da čeka državu da mu reši problem zaposlenja, već mora sam da prouči šta su trendovi na tržištu rada  – smatra Tatjana Vidaković iz „Infostuda”.

Ona kaže i da iskustva ove mreže sajtova na kojima mladi traže posao, a poslodavci radnike, pokazuju da fakultet više nije jedina propusnica za radno mesto, već da se cene veštine i znanja koje premašuju formalno akademsko obrazovanje.

„Prebrode” dan uz pomoć hobija

Šta rade mladi koji ne rade, bilo je jedno od pitanja na koje su odgovarali mladi u okviru fokus grupe Tijane Donić Kovačević, eksperta za kvalitativna istraživanja. Utvrđeno je da se potrebe, želje i način provođenja vremena među mladima koji su nezaposleni ne razlikuju od mladih koji su zaposleni. Oni se trude da u jutarnjim časovima obavljaju aktivnosti koje im barem daju privid korisnosti – onlajn pretraga posla, volonterski ili honorarni rad, bavljenje sportom… Uz pomoć brojnih hobija lakše prebrode dan, slikaju, pevaju, sviraju, idu na jogu… Polovina njih priznaje da bi radila u inostranstvu, a svoju zemlju doživljavaju kao birokratsku, ograničavajuću i haotičnu.

(Sandra Gucijan, „Politika“)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • neregistrovan

    Počeh da čitam, ali shvatih da je članak nerealan, pa ja sam imao 18 godina i kako nisam mogao da studiram, materijalna strana, odlučih da tražim posao i uredno se prijavih NSZ i evo napunih pre neki dan 30 godina, a od posla ništa. To se ne uklapa u prosek koji se ovde navodi. Napomenuću da sve vreme radim preko omladinske zadruge, ali da dobijem stalan posao – to nikako. Ni u državnim ustanovama, a ni kod privatnika.

Ostavite komentar