Nemački ekonomisti za odlazak u penziju posle 67. godine

Foto: Beta

Velika većina nemačkih profesora ekonomije (61 odsto) podržava podizanje starosne granice za penzionisanje na iznad 67 godina, pokazalo je novo istraživanje.

Da granica za penzionisanje treba da bude 67 godina, kao sada, smatra 37 odsto ekonomista dok nepunih 2 odsto misli da treba da bude vraćena na 65 godina, saopštio je danas ugledni nemački institut Ifo.

Većina ekonomista u Nemačkoj zalaže se ili za povezivanje granice za penzionisanje sa očekivanim životnim vekom ili za starosnu granicu za penziju izmedju 68 i 70 godina.

U ovomesečnom istraživanju panela ekonomista instituta Ifo i lista Frankfurter algemajne cajtung učestvovali su profesori ekonomije sa nemačkih univerziteta koji su odgovarali na pitanja o granici za odlazak u penziju, održivosti penzijskog sistema i reformi.

S obzirom na demografske promene u Nemačkoj, pitanje penzija vratilo se u političke debate i svakako bi moglo postati ključno pred izbore za Bundestag 2017. godine.

To pitanje takodje je značajno za javne finansije jer su penzije najveća stavka u rashodima u nemačkom saveznom budžetu. Veći deo te potrošnje ide na subvencionisanje univerzalne penzijske šeme.

„Neverovatno je koliko mnogo kolega podržava podizanje starosne granice i koliko ih penzionisanje sa 63 godine smatra greškom ekonomske politike. To političarima treba da bude tema za razmišljanje“, rekao je direktor Ifo Centra za javne finansije i političku ekonomiju Niklas Potrafke.

Kako je saopštio institut Ifo, 66 odsto članova panela potpuno se slaže da je „uvodjenje starosne granice od 63 godine bez odbitka od penzije posle 45 godina uplaćivanja doprinosa greška ekonomske politike“. Sa tim se delimično slaže 19 odsto učesnika u istraživanju.

Iza takvog rezultata krije se činjenica da se velika većina ekonomista ne slaže sa stavom da je sadašnji penzioni sistem „postavljen da bude održiv i da može da garantuje penzije dovoljno visoke za život“.

Kao instrumet za održivo finansiranje penzionog sistema na dugi rok 85 odsto anketiranih vidi podizanje granice za odlazak u penziju. Kao drugi faktori navode se niže penzije (35 odsto ekonomista), povećanje penzijskih doprinosa i poreza (24 odsto).

Kada je reč o reformi penzijskog sistema, ekonomiste su pitali da li su za opciju obaveznih privatnih ili korporacijskih penzijskih planova. Stavovi su podeljeni i 42 odsto se potpuno ili delom slaže da to treba da bude obavezno za sve, isti procenat se ne slaže a ostali su neodlučni.

Na pitanje da li broj dece koju neko ima treba da utiče na visinu njegove penzije 55 odsto ispitanika je odgovorilo da se potpuno ili delom slaže za uvodjenje te opcije a 32 odsto je potpuno ili delom protiv.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar