Niška Lokomotiva i dalje na slepom koloseku

Foto: Beta

Nekadašnji radnici niškog preduzeća MIN „Lokomotiva“ i godinu dana nakon uvodjenja stečaja nadaju se povratku na svoja radna mesta i ističu besmislenost da se lokomotive remontuju u inostranstvu pored fabrike sa odgovarajućm kadrom u Srbiji.

Nešto više od 240 radnika otišlo je iz firme uz otpremnine, ali i obećanja Ministarstva privrede da stečaj ne znači konačan kraj za „Lokomotivu“ već samo put kojim se mora proći da bi se došlo do novog vlasnika ili zakupca, i do novih poslova.

Punih 12 meseci kasnije pogon „Lokomotive“ i dalje zvrji prazan, a ogorčenje bivših remontera raste jer su ubedjeni da ovo preduzeće može da radi uspešno i da je potrebno državi.

Nekadašnji radnik i predsednik sindikata MIN „Lokomotive“ Bojan Petrović rekao je agenciji Beta da dobar deo lokomotiva koje koriste Železnice Srbije i termoelektrana „Nikola Tesla“ može da se remontuje isključivo u Nišu i ni u jednom drugom preduzeću u Srbiji.

„Neshvatljivo je da se sada državne lokomotive državnim novcem remontuju u Hrvatskoj ili Rumuniji, a u Nišu postoji i oprema i stručan kadar koji to može da radi“, kazao je Petrović.

Prema njegovim rečima, sigurno 90 odsto bivših remontera priželjkuje povratak na posao.

„Pojedine kolege su se „nekako snašle“ i zaradjuju, ali se skoro svakog dana raspituju da li će „Lokomotiva“ ponovo da proradi.

„Svi se plašimo da zbog troškova stečajnog postupka ne krene rasprodaja mašina i opreme za remontovanje“, istakao je Petrović.

Dugogodišnji direktor „Lokomotive“ Slavko Raičević agenciji Beta je rekao da to preduzeće može maltene sutradan ponovo da proradi jer ima sačuvane kapacitete, a sa dobrim poslovima može da uposli i do 500 radnika.

„Zemlje u našem okruženju, poput Hrvatske, poslove remonta svojih lokomotiva direktno daju svojim remonterima, a u Sloveniji su remonteri imali rok od 10 deset godina da se prilagode na sistem tendera“, rekao je Raičević.

Kako je istakao, finansijsko stradanje „Lokomotive“ koje je na kraju dovelo do stečaja započelo je 2003. godine kada je donet Zakon o javnim nabavkama.

„Od tada ni Železnice Srbije nisu davale posao bez bankarskih garancija, a banke u Srbiji nisu za to bile pripremljne i nisu nam odobravale garancije, pa su poslove dobijale strane firme“, istakao je Raičević.

On je podsetio da je u momentu pokretanja stečajnog postupka „Lokomotiva“ imala ugovoren posao remonta lokomotiva za makedonsku železnicu vredan 5,2 miliona evra, ali je taj posao propao jer niška firma nije uspela da obezbedi 30 miliona dinara na ime garancija koje je tražio partner iz Makedonije.

Do bivših radnika ovih dana stigli su i nezvanične informacije da su za zakup „Lokomotive“ minulog leta ozbiljno bile zainteresovane firme iz Italije i Kine, ali da su ih nadležni u Beogradu odbili bez validnih objašnjenja, što je kod remontera stvorilo dodatno ogorčenje

Iz Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, medjutim, saopštili su agenciji Beta da stečajni upravnik nije isključio opciju zaključenja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji ukoliko se javi zaintresovano lice, a sve u skladu sa već oglašavanim uslovima.

„U toku je procena pravnog lica, a o rokovima i načinu prodaje svi zaintresovani će biti obaveštena u skladu sa Zakonom o stečaju“, navode u toj agenciji.

Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, hipotekarni poverioci potražuju od „Lokomotive“ 96 miliona dinara, a poverioci prvog, drugog i trećeg isplatnog reda ukupno 27 miliona dinara.

Mašinska industrija u Nišu zapošljavala je svojevremeno u svojim zavisnim preduzećima oko 17.000 radnika.

Svi zaposleni u MIN-u „Lokomotivu“ u kojoj je još 1884. godine remontovana prva parna lokomotiva smatrali su „stubom“ niške mašinske industrije, jer posredno upošljavala na desetine drugih firmi.

Fabrički krug Mašinske industrije u Nišu džinovskih razmera sada je potpuno zarastao u korov i šiblje, a od većine fabrika ostali su samo „goli“ zidovi.

Malobrojni fabrički čuvari kažu da ujutru na kapiji prebroje svega dvadesetak radnika zaposlenih u privatnim firmama koje su iznajmile MIN-ove mašine.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar