Novu vladu Srbije čekaju stari ciljevi
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić je ocenio da će Srbija ponovo imati visok budžetski deficit ako se ne obezbedi dugoročna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od najmanje pet odsto, ne prepolovi siva ekonomija i poveća efikasnost inspekcijskih službi, smanji broj zaposlenih i troškovi javne administracije i javnih preduzeća.
„Pošto ova vlast ima apsolutni kontinuitet, pravilo od prvih sto dana vlade za nju ne bi trebalo da postoji. Manje-više biće sličan kadrovski sastav, a predsednik vlade je isti, što je najvažnije za njeno efikasno funkcionisanje. U tom smislu nema nekih novih ciljeva, odnosno buduća vlada mora biti samo efikasnija u ostvarivanju do sada opredeljenih ciljeva“, kazao je Savić u intervjuu za Magazin Biznis.
On je ukazao da je važan izbor prioriteta i da je pravilo da što je zemlja manja i nerazvijenija, izbor prioriteta mora biti rigorozniji.
„Potpuno sam ubedjen da bez novih investicija i masovne izvozno orijentisane industrijalizacije, uz korišćenje savremenih tehnologija i oslanjanje na prirodne potencijale, Srbija nema šanse da u dogledno vreme uhvati ozbiljniji priključak sa srednje razvijenim zemljama EU“, rekao je Savić.
Prema njegovim rečima, smanjenje rashoda budžeta može se ostvariti kroz racionalizaciju javne uprave, smanjenjem troškova, otpuštanjem viška zaposlenih i ozbiljnijim podizanjem efikasnosti svih javnih službi.
„Sa druge strane, prihod budžeta se može povećati i kroz efikasniji i odgovorniji rad inspekcijskih službi i smanjivanje rada u sivoj ekonomiji. Rad inspekcijskih službi mora biti pod posebnom kontrolom vlade, jer oni ne rade svoj posao kako treba. Umesto efikasnog rada za državu i gradjane, neki od njih su nosioci korupcije, jer neretko lični interes stavljaju ispred interesa gradjana“, smatra Savić.
U dugom roku, kako je procenio, neophodno je doneti i efikasno sprovoditi strategiju masovne izvozno orijentisane industrijalizacije, temeljenu na savremenim tehnologijama i prirodnim potencijalima Srbije.
„Mandat od četiri godine nije bogzna koliko dugačak, ali daje mogućnost da se mnogo toga uradi na uspostavljanju novog sistema vrednosti, u kome osnovni postulat treba da bude da se dugoročno najviše isplati biti pošten. Da bi se to postiglo, vlada pre svega mora krenuti od sebe. To znači da na najvažnija mesta u državi treba da postavi poštene i stručne ljude. Da bi Vlada imala potreban kredibilitet, zakoni se moraju primenjivati jednako za sve gradjane“, kazao je Savić.
Stanje u srpskoj privredi je, kako je istakao, ne mnogo bolje nego prethodnih godina, a rast BDP-a je spor, nestabilan i nedovoljan da bi se savladala stagnacija privrede, koja traje još od početka globalne ekonomske krize.
„I pored izvesnog, ali ne i konstantnog napretka i preteranog optimizma koji dolazi iz vrha srpske vlasti, Srbija je i dalje na začelju evropskih ekonomija, sa brojnim i teško rešivim problemima. To najbolje ilustruju podaci da Srbija još nije dostigla ni 75 odsto BDP-a, odnosno polovinu industrijske proizvodnje iz daleke 1989. godine, što su sve bivše socijalističke zemlje, danas članice EU, odavno prešle“, podsetio je Savić.
Dodao je da licitiranja sa visokim, odnosno najvišim stopama rasta u Evropi više imaju političku, nego realnu ekonomsku dimenziju.
„Samo naivni mogu da veruju da se kriza javnog duga može tako lako zaustaviti merama štednje, odnosno smanjivanjem dela penzija i plata u javnom sektoru. To najbolje potvrdjuje primer Grčke, koja i pored ogromne pomoći EU i neverovatnih mera štednje, nikako da izadje na zelenu granu. Za obuzdavanje rasta javnog duga, u kratkom roku rešenje može biti u uravnoteženju državnog budžeta, ali trajno i održivo smanjenje javnog duga nije moguće postići bez ozbiljnijeg i konstantnog povećanja proizvodnje, zaposlenosti i izvoza“, rekao je Savić.
Na pitanje da li je realan ulazak Srbije u EU 2021. godine on je kazao da je, nažalost Balkan bio, a izgleda ostaće i u narednom periodu bure baruta i da bi neko rešenje bilo da sve zemlje zapadnog Balkana istovremeno udju u EU, pa da Srbiji u rešavanju istorijskih problema svojim autoritetom pomognu institucije EU.
„Pošto su temelji EU ozbiljno uzdrmani, ova slamka spasa više nije aktuelna, čini mi se da je ulazak Srbije u EU 2021. godine potpuno nerealan“, procenio je Savić za Magazin Biznis.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.