Otvoren Prokop nakon 40 godina

Premijer Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas obeležavanju završetka prve faze izgradnje buduće glavne železničke stanice Beograd centar u Prokopu, koja je, posle 40 godina, otvorena za saobraćaj.

Vučić je označio otvaranje Prokopa tako što je u stanicu došao sa saradnicima novim Štadlerovim vozom, koji će od danas saobraćati na liniji Beograd – Novi Sad.

Svečanosti prisustvuju i potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Očekuje se da će za potpuno izmeštanje železničke stanice iz centra grada u stanicu „Prokop“ biti potrebno godinu dana.

Foto: Beta

Foto: Beta

U funkciji je osam koloseka koji su izgrađeni po evropskim standardima, kao i pet perona pa je „Prokop“, koji se do sada koristio za vozove gradske železnice odnosno BG voz, otvoren i za prijem i otpremu putnika vozova na relaciji Beograd – Novi Sad – Beograd.

Na toj liniji će saobraćati novi Štadlerovi elektromotorni vozovi, a kroz Prokop će nastaviti svakodnevno da saobraća 105 BG vozova.

Završetkom ove faze omogućeno je odvijanje železničkog saobraćaja u stanici na osam od ukupno deset projektovanih koloseka, kao i prijem i otprema putnika na pet od ukupno šest perona, sa svim potrebnim pratećim radovima za organizaciju i kontrolu saobraćaja vozova i putnika.

Ispunjen je predviđeni rok za završetak radova koji je bio 420 dana, a vrednost ugovora od 25,8 miliona evra obezbeđeno je iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Projekat je uradio Saobraćajni institut CIP.

Radovi na prvoj fazi je izveo konzorcijum na čelu sa Energoprojektom, a obuhvatili su, između ostalog, izgradnju trećeg, četvrtog, sedmog i osmog koloseka, rekonstrukciju postojećeg devetog i desetog koloseka.

Radovi na rekonstrukciji železničke stanice Beograd Centar u Prokopu počeli su 3. decembra 2014. godine.

Urađeno je šest staničnih koloseka – 3, 4, 7, 8, 9 i 10 uključujući i četiri takozvana izvlačnjaka, a koloseci 5 i 6 kolosek u zoni perona izgrađeni su i pušteni u saobraćaj 2010. godine, kao i prvi i drugi kolosek za koje je završen donji stroj, izvršena nabavka materijala i opreme za kasniju ugradnju koloseka.

Na pet od ukupno šest perona obaveljeni su građevinsko zanatski i instalaterski radovi, kao i dva putničko-prtljažna pothodnika – dedinjska i senjačka strana.

Radove je izvodio konzorcijum firmi okupljenih oko „Energoprojekt Opreme“, a u čijem sastavu su još „Energoprojekt Niskogradnja“, „Energoprojekt Visokogradnja“ , ZGOP i AŽD.

Radovi su obuhvatili i elektro-energetske instalacije i telekomunikacione sisteme u pothodinicima i na peronima.

Uveden je informativnog sistem za obaveštavanje putnika, a završeno je i saniranje hidroizolacija na ploči kote 105, zatim kontaktna mreža i gradnja četiri trafo stanice, dispečerski uredaji i lokalna kablovska mreža, osiguranje stanice Beograd centar, kao i rasputnica Karađorđev park i Dedinje elektronskim signalno-sigurnosnim uređajima i rekonstrukcija stanične postavnice.

Naredna faza uključuje izgradnju stanične zgrade, saobraćajnog i putničkog prilaza sa autoputa E-75 i obodnih gradskih saobraćajnica, kao i prateće infrastrukture.

Takođe, predviđeno je da se u „Prokopu“ na ploči podigne gornji sprat stanice na kome će se nalaziti komercijalni i drugi sadržaji površine više od 100.000 kvadratnih metara.

Gradnja stanice u Prokopu traje još od 1974. godine, kada je zaživela kao ideja tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića, ali od 1996. godine nije bilo radova.

Radovi na terenu su započeti 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava, zatim je 1990-ih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.

Na tenderu 2005. je pobedio mađarski „Trigranit“ sa kojim su pregovori prekinuti, jer je izmedu ostalog tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje na mestu sadašnje železnicke stanice odnosno u Savskom amfiteatru.

Stanica „Prokop“ je deo Beogradskog železničkog čvora i predstavlja centar železničke mreže Srbije.

Izgradnjom putničke stanice Beograd centar u Prokopu, tehničkih stanica u Zemunu i Kijevu, Robno transportnog centra u Makišu i obilazne pruge Beli Potok-Vinča-Pančevo, teretni sistem i novi putnički sistem stavljaju se u funkciju po konceptu čvora.

Vučić: Kompletna stanica 2018, godinu pre roka

Železnička stanica Prokop trebalo bi kompletno da bude završena već 2018, godinu dana pre planiranog roka, rekao je danas premijer Aleksandar Vučić i najavio da sledeća faza radova na njoj počinje u martu.

„Pristupne saobraćajnice počinjemo da radimo u martu. Kad je reč o uslovima i poslovima sve je čisto kao suza i ovo je trenutno jedno od najvećih gradilišta u Evropi, zbog čega ga i velike svetske kompanije smatraju prestižnim poslom“, rekao je predsednik vlade.

„Za mnoge svetske firme ovo je posao koji priželjukuju, videli ste danas češke izvođače, Kuvajčane, svi su zadovoljni, obavili smo ovo posle mnogo godina tapkanja u mestu“, naveo je Vučić odgovarajući na pitanja novinara nakon otvaranja stanice Prokop.

On je rekao da se nastavlja rad i na svim ostalim projektima, takođe i u Beogradu, jer, objasnio je, Beograd treba da bude jedan od najlepših gradova, pored ostalog i zato što će to privući i turiste i investitiore, a „to je velika stvar za nas“.

Vučić je rekao da na Prokopu ima oko 100.000 kvadrata prostora i da je stanica „prava lepotica“.

„Bio sam u Berlinu i video sam kako to kod njih izgleda, a ovo u Beogradu neće da zaostaje, naprotiv“, rekao je on.

Vučić je naveo da je završena izgradnja stanične zgrade, te da sve funkcioniše kako treba.

„Pristupne saobraćajnice počicnjemo da radimo u martu, a u naredna dva meseca, ako ugovore uspemo da potpišemo, krenućemo odmah, kako bismo iskoristili građevinsku sezonu i počeli radove“, rekao je Vučić poručivši da je ovo jedan od najvećih građevinskih objekata u ovom delu Evrope.

Premijer je rekao da je Prokop finansiran kuvajtskim kreditom, da su uslovi bili povoljni.

„Mi to vraćamo i Vlada Srbije će ovo finansirati ovako ili onako“, rekao je on.

Vučić je objasnio da je za sada u opticaju model da neko uradi i upravlja, pa da posle izvesnog broja godina vrati, uz minimalne troškove vlade.

„Videćemo. Imamo tri mogućnosti u opticaju“, rekao je on.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar