Plate i penzije treba da budu zamrznute i 2017. i 2018

Foto: Beta

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas da je za budžetske uštede i ozdravljenje javnih finansija najvažnije da plate budu zamrznute i u 2017. godini, dok penzije treba da budu zamrznute i u 2017. i u 2018.

On je na konferenciji za novinare kazao da su zamrzavanje plata i penzija jedine mere koje mogu da daju dovoljne uštede, naglasivši da racionalizacija broja zaposlenih ne može da bude zamena.  

Petrović je dodao da su u Srbiji trenutno izdvajanja za penzije i plate u javnom sektoru veća od ekonomske snage privrede i potrebno je da se penzije smanje na 11 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a plate na osam odsto BDP-a.

„Penzije bi i tada bile na gornjoj granici održivosti, dok bi plate bile na dobrom nivou, jer je stari cilj da plate budu na sedam odsto BDP-a preteran“, kazao je Petrović.

Prema njegovim rečima,  javne investicije su nedovoljne i moraju da se povećaju za jedan procenat i budu bar četiri odsto BDP-a, jer su one potrebne za privredni rast i najbolja su mera fiskalne politike.

Petrović je naveo i da je u Srbiji kvalitet infrastrukture loš, precizirajući da svi drugi za investicije izdvajaju četiri do pet odsto BDP-a.

On je dodao i da je za ozdravljenje javnih finansija u srednjem roku neophodno da učešće deficita budžeta padne na 0,5 odsto BDP-a na kraju 2019,  i to smanjuje javni dug za oko 2,5 odsto BDP-a godišnje.

Tek kada javni dug padne ispod 60 odsto, kako je naglasio Petrović, moguće je ozdravljenje javnih finansija, a to bi moglo da bude 2025. godine, a za to su potrebne i velike uštede.

Prema rečima Petrovića, polovina neophodnih ušteda mogla bi da dodje od reformi Poreske uprave i od reforme javnih preduzeća i privatizacije, a ostalo mora da bude ušteda u budžetu i to uglavnom od plata i penzija.

On je podsetio da je u opštoj državi posao napustilo do sada 15.000 ljudi, i to najviše prirodnim odlivom, zbog odlaska u penziju, i da je realno očekivati smanjenje tog broja za još 10 do 15 hiljada i oko 6.000 ljudi na lokalnom nivou.

„Ostalo smanjenje mora da se temelji na ozbiljnim planovima reformi. Naročito su potrebne reforme u zdravstvu i u školstvu, a ulaganja u te oblasti su dugoročni temelji za privredni rast. Ne sme da se ide u racionalizaciju na silu“, rekao je Petrović.

Prema rečima Petrovića, osnovni cilj smanjenja deficita na 0,5 odsto jeste to što se tako smanjuju i ogromna izdavanja za kamate, koja su 3,5 odsto BDP-a, a Srbija je rekorder po plaćanju kamata, 1,2 milijarde evra godišnje.

On je naglasio i da je u poslednjih godinu dana deficit države trajno smanjen za više od milijardu evra, što je dobro, ali je naglasio da i dalje ostaju izazovi pored smanjenja deficita i reforma javnih i okončanje privatizacije državnih preduzeća.

(Beta)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • sasa

    Gluposti! Cisto politikanstvo! Otpustiti fiktivno zaposlene ( EPS i Zeleznica na Kosovu imaju oko 10 000 placenih (ne) radnika) i NE finansirati gubitase! Sa tim parama vratiti plate i penzije (koje su zaradjene) i smanjiti realnom sektoru poreska opterecenja. Treba imati u vidu i da se znatno smanjuje broj penzionera jer se svake godine podize starosna granica za zene. Takodje nafta je izuzetno niska tako da ostaje Srbiji kao uvozniku velika razlika u ceni.

Ostavite komentar