Politička nestabilnost otežava rad centralnih banaka

Foto: Beta

Politička nestabilnost otežava rad centralnih banaka i utiče na ekonomski rast, ocenili su danas guverneri i predstavnici centralnih banaka regiona na Samitu ministara finansija i guvernera koji se održava u Bečićima.

Govoreći na panelu „Ključni izazovi za monetarnu politiku i superviziju banaka u 2016“, viceguverner Hrvatske narodne banke Michael Faulend kazao je da je politički rizik veoma važan argument visokih kamatnih stopa.

„Tek kada se ekonomija zemlje oporavi moguć je i oporavak ukupnog privrednog rasta“, kazao je on i dodao da je Hrvatska prošle godine imala blagu stopu rasta od 1,6 odsto.

Prema njegovim rečima, čini se da političari ne osećaju ozbiljnost situacije i ne odradjuju strukturne reforme ili su one blaže nego što treba što je, kako je ocenio, glavni problem centralnih banaka.

Guverner Narodne banke Makedonije Dimitar Bogov kazao je da je politička situacija u toj zemlji, kao i kriza u Grčkoj uticala da makedonski privredni rast, koji je najveći u regionu, prošle godine bude 3,7 odsto, što je manje od planiranih 4,2 odsto.

On je naveo da su očekivanja da ove godine taj rast zbog aktuelnih dešavanja bude u granicama 1,6 do 3,5 odsto.

Kako je ocenio, prosečna stopa deficita po platnom bilansu u Makedoniji je dobra i trenutno je dva odsto, i pokriva se stranim direktnim investicijama koje čine izmedju dva i tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP).

Bogov je naglasio i da Makedonija poslednjih 20 godina iako je bila pod velikim izazovima, ima stabilan devizni kurs, što je kako je naglasio „za male ekonomije imperativ i omogućava privrednicima stabilan ambijent za realizaciju svojih planova“.

On je dodao da je u Makedoniji sredinom aprila ove godine zbog špekulacija porasla tražnja za devizama i da su gradjani povlačili novac, ali da je centralna banka intervencijama na deviznom tržištu odgovorila tom izazovu i vratila stabilnost bankarskom sektoru.

Guverner Centralne banke BIH Senad Softić kazao je da je bankarski sektor u toj zemlji prelikvidan i da je Centralna banka BIH specifična u odnosu na ostale jer je valuta vezana za evro, što se jako dobro pokazalo.

On je kazao da su devizne rezerve BIH 8,7 milijardi evra, i da su najveće do sada, kao i da je pokrivenost uvoza izvozom u prvom kvartal ove godine bila 4,4 odsto, a da će u do kraja godine iznositi oko 3,5 odsto.

Guverner Centralne banke Kosova Bedri Hamza kazao je da je ekonomija Kosova prošle godine ostvarila stopu rasta od 3,8 odsto što je dobro, kao i da je javni dug Kosova 13 odsto, ali da je stopa spoljnotrgovinskog deficita, siromaštva i nezaposlenosti visoka i traži strukturne reforme.

On je kazao da je 90 odsto bankarskog sektora Kosova pokriveno stranim kapitalom i da su tri njvaće banke iz EU.

„Naš fokus je da budemo deo EU i evrozone“, kazao je on.

Viceguverner Banke Slovenije Primož Dolenc kazao je da ta zemlja ima dobre institucije koje štite bankarski sektor i finansijsku stabilnost i da su one od kad je ta zemlja deo EU bolje organizovane.

Guverner Centralne banke Crne Gore Milojica Dakić kazao je da je ta država u postupku pregovora o pristupanju EU, i da centralna banka ima značajnu ulogu.

On je dodao i da je za Crnu Goru ova godina počela dobro i prema poslednjim podacima bilo je 250 miliona evra novih kredita, što je rast od 31,4 odsto u odnosu na prethodne godine.

Prema njegovim rečima, nenaplativi krediti Crne Gore su prepolovljeni i čine 11,99 odsto ukupnih kredita, što je ispod proseka regiona.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar